Sunday, January 14, 2018

Magični kvadrati - kameja Meseca

Magični kvadrati, odnosno kameje, predstavljaju geometrijsko-numerički izraz ezoteričnih priroda tradicionalno pripisanih planetama, a to su Saturn, Jupiter, Mars, Venera, Merkur, kao i Sunce i Mesec, koji su u drevnim astro-magijskim i religijskim doktrinama imale status planeta. Svaka od njih predstavlja univerzum iz perspektive određene planetarne prirode. Na primer, priroda Saturna predstavljena je kvadratom od devet polja označenih brojevima, poređanih u tri reda i tri kolone, tako da zbir brojeva svake kolone i svakog reda, kao i zbir dijagonala uvek bude isti (u tom slučaju 15). I tako za svaku planetarnu prirodu. Obično se kameje koriste za iscrtavanje sigila koji imaju svoju upotrebu u magijskim operacijama ili za izradu za talismana. O tome ima mnogo podataka na internetu i literaturi, pa se time ne bih ovde bavio, nego ću ukratko preći preko poznatih stvari a zadržaću se na onome što nije očigledno.
Shema 1 - planetarni kvadrati - kameje
Najveći broj Saturnove kameje je 9, što označava stazu slova tet na dijagramu Drveta života i tarot arkanu Strast/Snaga. Ujedno, to ukazuje na domet Saturnove kameje izraženo u terminima kabale. U svom delokrugu ona predstavlja univerzum do nivoa uravnoteženja Levog i Desnog stuba Drveta života, odnosno marcijalnog Geburaha i jovialnog Heseda, a što je izraženo upravo stazom slova tet

Sledeća u nizu, kameja Jupitera, sadrži sve brojeve do broja 16, a pojedinačno to je slovo jod, čija je vrednost 10. Jod je slovo staze koja povezuje Hesed sa solarnim Tifaretom, središnjom sefirom Drveta života. U tarotu, slovu jod odgovara karta Pustinjak. 

Kameja Marsa završava se brojem 25, dok je slovo sa najvećom brojčanom vrednošću koje ona sadrži kap - 20. Staza kap povezuje Hesed sa venuzijanskim Necahom. U tarotu to je karta Točak sreće. 

Dalje, najveći broj Kameje Sunca je 36, odnosno slovo lamed - 30. Lamedu pripada staza koja povezuje Geburah i Tifaret, i tarot arkana Pravda/Ravnoteža. 

Kameja Venere završava se brojem 49, dakle slovo mem - 40, odnosno karta Obešeni čovek, staza koja povezuje Geburah sa merkurovskim Hodom. 

Najveći broj Merkurove kameje je 64, odnosno slovo samek - 60, karta Veština/Umerenost, staza koja povezuje Tifaret i lunarni Jesod.

I poslednja u nizu, kameja Meseca, završava brojem 81, što daje slovo peh - 80, karta Kula, odnosno staza koja povezuje Necah i Hod. 

I ukratko da sumiram, kameja Saturna dopire do Marsa, kameja Jupitera do Sunca, kameja Marsa do Venere, kameja Sunca do Sunca, kameja Venere do Merkura, kameja Merkura do Meseca, dok kameja Meseca završava iznad same sebe, ali nema domet do Zemlje. U tarot simbolizmu, Kameja Saturna određena je kartom Strast/Snaga, kameja Jupitera Pustinjakom, kameja Marsa Točkom sreće, kameja Sunca Pravdom/Ravnotežom, kameja Venere Obešenim čovekom, kameja Merkura Veštinom/Umerenošću, a kameja Meseca Kulom. Ono što je očigledno, jeste da sistem kameja ne sadrži brojeve koji su ekvivalentni stazama / arkanama nižim od slova peh

Sada očekujem od čitaoca da upotrebi moć imaginacije kako bi mogao pratiti moje dalje izlaganje. U trodimenzionalnoj predstavi, čitava shema kameja je poput zigurata od sedam spratova koji odgovaraju po jednoj planeti. Svako polje sadržano u kamejama može biti predstavljeno kao posebna soba, što znači da univerzum sedam planeta sadrži 280 soba, odnosno po 10 soba za svaku mesečevu fazu, kojih ima 28. Tako uticaj sedam planeta biva podeljen na po deset jedinica za svaki lunarni dan. Na priloženoj shemi 2, vidimo kako mesečeve faze korespondiraju sa mikrokosmosom. Prva faza punjenja Meseca, odnosno novi Mesec pa do polovine, počinje od temena (čakra sahasrara) i zaključno sa osmom fazom dolazi do srca (čakra anahata). Druga faza punjenja, od polovine do uštapa, počinje od srca i zaključno sa fazom 15 dolazi do nivoa čakre muladare. Treća faza, odnosno opadanje, od muladare penje se naviše do faze 22, odnosno srca - anahate. Četvrta  i završna faza dolazi nazad do temena glave, odnosno čakre sahasrara. Kabalistički, mlada mesečina u punjenju, izvire iz Ketera, i kako raste, ide levom stranom čoveka (na dijagramu Drveta života to je Desni stub), da bi se pri uštapu, mikrokosmička lunarna putanja našla u sefiri Malkut. Opadanje Meseca predstavlja uzdizanje desnom stranom čoveka (Levi stub). To veoma podseća na meditaciju kruženja svetlosne struje koja predstavlja korak dalje nakon vežbe Srednjeg stuba, datog u kurikulumu Zlatne zore. Ovde uviđamo značajnu kosmičku simboliku izraženu dijagramom Drveta života, na kome Levi i Desni stub, kao elementi Drveta spoznaje dobra i zla, predstavljaju Mesec u opadanju, odnosno u punjenju. U tom smislu Levi stub (desna strana čoveka) je opadajući Mesec, odnosno sila koja ide odozdo ka gore, dok je Desni stub (leva strana čoveka) - Mesec u rastu, odnosno sila koja ide odozgo ka dole. Tako na osnovu lunarne faze možemo biti svesni gde se tačno na našoj mikrokosmičkoj mapi nalazi Mesec. Sada je jasno zašto je pun Mesec povezan sa fenomenom likantropije, jer se uštap poklapa sa čakrom muladarom
Shema 2 - mikrokosmička putanja Mesečevih faza
Razlog zbog kojeg sam napravio digresiju sa Mesečevim fazama i njihovom mikrokosmičkom orbitom leži u mojoj nameri da osvetlim još neke aspekte prirode planetarnih kameja, počevši od najveće, lunarne kameje. Obratite sada pažnju na nju u shemi 1. U njenom središtu je broj 41, koji predstavlja oblik ekspanzije broja 5, koji se nalazi u centru Saturnove kameje. Dakle, u središtu ove dve kameje imamo pentagram. Broj 41 jeste mem-alef, odnosno Obešeni čovek i Luda. Kombinacija njihovog značenja je dvojaka. To su dva majčinska slova kabale te označavaju elemente Vodu i Vazduh. Tako u tome možemo videti duh nad primordijalnim vodama, odraz duha u ogledalu vode, refleksiju najviše mudrosti ali i odraz ludila, vode zaborava. U lunarnoj kameji, iznad broja 41 nalazi se njen najveći broj - 81, a tik središta smešten je ulazni broj kameje - 1. Ulaz, izlaz i centar lunarne kameje su praktično jedan do drugoga. Takođe, čitava ta kolona brojeva u sebi sadrži broj jedan, odnosno slovo alef, (čiji hebrejski glif označava simbolizam dvostrukosti i podseća na oznaku za procente % ili slovo N). Ta središnja kolona predstavlja vertikalni krak lunarnog krsta i deli kameju na dve jednake polovine - levu i desnu, što odgovara dvema osnovnim fazama Mesečevog ciklusa. Svi brojevi desno od te osnovne ose pripadaju fazama opadanja, dok ovi levo označavaju period punjenja. Horizontalni krak tog krsta deli brojeve lunarne kameje na gorenje i donje: gornje - kada je Mesečev disk većim delom svoje površine pod senkom, bilo da raste ili opada, i donje - kada je Mesečev disk većim delom svoje površine osvetljen. Donji desni kvadrant lunarne kameje jeste Mesec u opadanju nakon uštapa do polovine (faze od 15 do 22) i ima prirodu vatrenog elementa. Gornji desni kvadrant označava faze od 22 do 28, od polovine do mladine te ima prirodu vodenog elementa. Gornji levi kvadrat jeste mladina u punjenju do prve polovine (faze 1 do 8), vazdušni element. Donji levi kvadrat je od prve polovine do uštapa (faze 8 do 15). Kao što vidimo, tok lunarnih faza u kameji Meseca ima smer nasuprot kretanja kazaljke na satu.

Primetićemo da su svi brojevi centralnog krsta lunarne kameje neparni i mogu biti svedeni na proste brojeve čime dobijamo sledeći niz: 384951627, što jeste niz brojeva od 1 do 9, samo u drugačijem redosledu. Njihov zbir daje broj 45, što istovremeno predstavlja i zbir svih brojeva kameje Saturna. Time dolazimo do još jedne podudarnosti između kvadrata Saturna i Meseca, prve i poslednje kameje. Lunarni krst stoga ima zbir 90, izraženo prostim brojevima, dok njihova puna vrednost iznosi 369, odnosno 738, kada saberemo vrednost oba kraka krsta. U osnovi svih tih brojeva nalazi se kabalistički broj lunarne sfere - 9. Broj 369 je vrednost imena mesečevog duha - Hasmodaja. 

Obratite sada pažnju na donji desni deo kameje Meseca, fokusirajući se na oblik koji obrazuju sledećih pet brojeva: 53, 3, 43, 75, 35. Na istom položaju u preostala tri kvadranta videćete da neparni brojevi zauzimaju isti takav položaj u L obliku. To je, primetićete ugao od 90 stepeni. Dakle, imamo krst formiran od neparnih brojeva, a onda i četiri L, takođe formirana od neparnih brojeva, a što asocira na srpski simbol krsta sa četiri ocila. Međutim, tu ima još jedan detalj, jer su četiri broja u samim uglovima lunarne kameje takođe neparni. Sada slika rasporeda svih neparnih brojeva u lunarnom kvadratu daje krst sa polumesecom i zvezdom u svakom kvadrantu. To podseća na tradicionalni Mesečev pečat, ali daje drugačiju perspektivu.
Takođe, ono što je karakteristično za lunarnu kameju jeste da dijagonala brojeva koja ide od donjeg levog ugla ka gornjem desnom, izražena u prostim brojevima daje niz od devet petica. To je dijagonala petice. Nasuprot njoj je dijagonala od 1 do 9, naravno, izraženo prostim brojevima. Broj pet koji se ovde pojavljuje povezan je sa prirodom Geburaha, odnosno Marsa, a što ima veze sa snagom. U kabali, bog Meseca je Snažni, Svemoćni, Šadaj, bog života. Ime lunarne sefire na Drvetu života je Jesod, što se prevodi kao temelj. Mesec je stoga temelj čitave konstrukcije Drveta, a što podseća na antičkog Atlasa ili egipatskog boga Šu koji pridržava nebo (vidi znak Theoricus stepena Zlatne zore).
Vidi slično: Mesec, zvezde i mikrokosmos

Sunday, January 7, 2018

Mračna persona

Mračna persona u ovom tekstu nije shvaćena kao psihološki već pre svega kao magijski entitet. To znači da ću o tom fenomenu ovde govoriti sa stajališta iskustva a ne umovanja. O tom iskustvu sada mogu da govorim, jer to vreme je odavno prošlo. Konstelacije koje su formirale događaj koji ću opisati odavno su iščilele tako da ne mogu uticati ni na moju prošlost niti na budućnost. Nakon svega, srećan sam što sam još uvek živ, pri zdravoj pameti i što mi je, kao utešna nagrada, dozvoljeno da pišem na ovom blogu. 

Pre više od dvedeset godina, posredstvom jednog čoveka, meni je dostavljen neobičan predmet. U žargonu bi se reklo predmet moći. Tada sam bio mlad, ljubopitljiv, naivan, ali i skeptičan. Čovek koji je poslužio kao kanal da do mene dopre uticaj određene moći, tokom predavanja tog predmeta u moje ruke, rekao je da to nije običan nož te da je pripadao jednom izopačenom, ali veoma moćnom čoveku koji je tim nožem počinio nebrojena ritualna ubistva. Svi ti zločini bili su u službi zazivanja demonskih sila. Pre nego što nastavim dalje sa pripovedanjem, zanimaće vas otkud ja u jednoj takvoj situaciji? Na žalost, tu ću morati da vas razočaram, jer nemam načina niti volje da to objašnjavam, ali osećam da bi čitaoci mogli izraziti skepsu prema celoj ovoj priči. Ili ja izmišljam, ili je neko manipulisao sa mnom. Moram priznati da i nakon malo više od dve decenije i ja sam imam slična pitanja i sumnje. Jesam li ja sve to umislio? I da li je neko zaista manipulisao sa mnom? Više ne mogu biti siguran da li se to zaista desilo, ali znam šta sam zapisao u mom dnevniku iz tog vremena, a ovaj tekst je parafraza mog izvornog zapisa.

Dakle, čovek mi je, predajući mi taj zlokobni nož, naglasio da je u pitanju ozbiljan test moje ličnosti i discipline te bi moj zadatak bio čuvanje noža i ništa više. Bio je sav umotan u nekakav kanap, ali mu je vrh oštrice bio izložen, kao i balčak. Rekao mi je da je nož pripadao čoveku koji je bio posvećen mračnim silama te da je nabijen strašnom i zlokobnom energijom. Izričito mi je naglasio da je taj predmet kod mene samo u svrhu posmatranja i čuvanja i da nipošto ne smem da odvežem kanap kojim je mračna energija noža na neki način svezana, niti da na bilo koji način koristim nož. Ukazao mi je na poseban oblik koji su zaista jedinstveni čvorovi formirali. U pitanju je bio svojevrsni pečat kojim je nož zapečaćen. I naravno, kao što možete pretpostaviti, moja mladost, ludost i glupost su prekršili ta pravila. U početku sam ga samo držao u ruci i već nakon kratkog vremena obuzela me je snažna strast da skinem kanape te da povereni mi predmet sagledam u celosti. Kako me je ipak bilo strah, ne od noža, spram čije moći sam suprotstavio moju poslovičnu sumnjičavost, nego od čoveka koji mi je nož poverio, neko vreme sam se uzdržavao. No, iskušenje je bilo preveliko. Moje mentalne psine našle su izgovor koji bi konačno razoružao sve ograde i ohrabrile me da učinim tačno ono što je moje srce htelo. Pomislio sam kako su reči upozorenja i date instrukcije samo trik te da se od mene zapravo očekuje da uradim suprotno. Uostalom, zašto mi je poveren takav predmet samo da ga povremeno posmatram zavezanog, malo držim u ruci a onda odložim u fijoku? Besmislica! Novac je da se troši a moć je da se koristi! - Urlali su moji unutrašnji glasovi. Ukratko, kako nisam bio sposoban da raspertlam složene čvorove, ja sam skalpelom presekao slojeve kanapa a nož je turobno zasjajio pred mojim očima. Njegova starost bila je očigledna, ali to mu je davalo poseban oreol. Bio je predivan, ali veoma jednostavan, a na balčaku je bila urezana svastika. Oh, mein Gott

Te noći sam se napio, poneo nož sa sobom u noćni život, pušio travu, progutao sličicu, osećao se moćno, fantastično, okružen privlačnim društvom. Moje pijanstvo je polako prelazilo u bahatost i ludilo, vitlao sam nožem, prizivao sva moguća demonska imena koje sam znao ili sam ista automatski izmišljao, improvizovao mračne rituale samo da bih fascinirao gotičarke. Dakle, hajde što sam prekršio osnovno pravilo koje mi je tajanstveni čovek naložio, nego sam isprofanisao čitavu stvar izlažući je pogledu i dodirima nepozvanih. Međutim, unutrašnji demon mi je šaptao da upravo time činim pravu stvar. Vratio sam se kući pred zoru i zaspao sa nožem posađenim na grudima, stiskajući ga obema rukama. Odmah sam utonuo u san, i to san bez sna. Međutim, dešavanja su tada krenula...

Iz sna me je trgnula zvonjava telefona. Rekoh, ko me sada uznemirava!? Nije valjda opet onaj kreten? Tih dana me je neko uporno zivkao u sitan sat i duboko disao, pa sam i taj poziv povezao sa tom budaletinom koju nikada nisam otkrio, mada me je terorisao neko vreme. Ne ispuštajući nož iz ruku, nervozno sam ustao i podigao slušalicu. Tišina. Na moje drčno halo niko nije odgovarao. Ponovio sam to još par puta i u jednom trenutku okrenuo sam se prema krevetu i zaprepastio se videvši sebe kako ležim na leđima sa nožem na grudima. Onda se telefon ponovo oglasio a ja sam se opet probudio, ovoga puta našavši se u krevetu, naravno, sa nožem u rukama. Naglo sam okrenuo glavu prema telefonu, i dalje ležavši u krevetu, spazivši crnu nerazgovetnu priliku kako u mraku stoji pored telefona. Šok je bio potpun, istovremeno sam posmatrao sebe kako ležim na krevetu i onog drugog senovitog sebe kako stojim pored telefona. Zatvorio sam oči i probudio se, telefon je uporno zvonio. Lagano sam ustao, one mračne prilike nije bilo, zateturao se do telefona, podigao slušalicu, ali sa druge strane slušalice čulo se samo disanje. Sa jezom sam se okrenuo prema krevetu, ali krevet je bio prazan. Dobro je, pomislio sam. Spustio sam slušalicu, isključio telefon iz zida i vratio se nazad opet utonuvši u san bez sna.  
Sutradan je na prvi pogled sve bilo u redu, ali kako je dan odmicao ja više nisam bio isti. Neke strašne misli su se svom silinom sručile na mene. U kratkom roku upao sam u strašnu depresiju. Treću noć nakon toga bio sam rešen da izvršim samoubistvo. Toliko je bio jak taj čudni nevidljivi pritisak da mi je bilo nemoguće nastaviti život. Pogodilo se da te večeri bude pun mesec. Uzeo sam nož i otišao na jedno malo pusto uzvišenje iznad grada rešen da njime presečem sebi vrat. Usput sam naišao na poveći čopor pasa koji je besno lajao na mene, ali začudo nisu smeli da mi priđu. Bilo mi je sasvim svejedno. Bio sam potpuno otupeo na život, strahove i bilo kakvo uzbuđenje ili izazov koji se mogao isprečiti mojoj nameri. Sve što sam želeo bila je smrt. Uspeo sam se na brdo i stajao u tišini posmatrajući svetla grada kao da se opraštam. Stavio sam sebi nož pod grlo i za trenutak, samo za trenutak, poželeo sam da se oprostim i od sjajne mesečine koja je te večeri dijabolično sjajila nad niskostima zemaljskim. U tom trenutku obuzela me je nestvarna tišina kupajući me čudnovatom svetlošću koja kao da je šuštala. Upravo me je to šuštanje prenulo u poslednjem trenutku. Iznenada sam postao svestan a senka kao da je za trenutak popustila stisak nad mojim pomračenim umom. Srce mi je divljački udaralo, naročito kada sam, dvadesetak metara dalje, primetio onu senovitu priliku kako mi se odlučnim korakom približava, a čije je kretanje izazivalo šuštanje visoke trave. Nagon se u meni probudio a moj unutrašnji glas zapovedio mi je da bežim. Munjevito i bez osvrtanja sjurio sam niz brdo i dokopao se prvih gradskih ulica.

Sutradan se pojavio čovek koji mi je dao nož, izričito ga tražeći natrag. Videvši potrgane kanape, rekao mi je da ta stvar nije za mene te da ja nisam dostojan da budem njegov čuvar. Drage volje predao sam mu nož. Više ga nikada u životu nisam video, ali ni takav nož, niti njemu sličan, više nisam mogao pronaći, makar na slikama. Zanimljivo je i to da je osoba koja me je sa tim tajanstvenim čudnim čovekom spojila, nedugo nakon toga izgubila život u saobraćajnoj nesreći. Tako je presečena svaka nit koja bi me mogla povezivati i sa nožem i sa onim koji mi je nož za kratko posudio. Ipak, bio sam zadovoljan. Nije moja volja da budem nečiji rizničar, niti da ostavim kosti na brdu gde je sada niklo posve novo naselje, debelim slojem betona prekrivši jedno tajanstveno svetilište da ga dugo, dugo, ako ikada uopšte, neko nađe.

Nakon svega ovog ostaje pitanje šta se desilo sa senovitom prikazom? Ono što mogu reći jeste da je ona tu negde, budući da je sastavni, mada odeljeni deo mog bića. Mračna persona, kao fenomen, kabalistički rečeno, pripada svetu klipota, ljuštura. Ona nosi drugačiji oblik svesti i jeste deo čoveka, ali taj deo je skriven i nekako otuđen. Taj deo, u neku ruku predstavlja mikrokosmos u klipotskoj ravni. Svaka osoba koja je mikrokosmos, a ne u ljudskom obličju inkarnirani elemental, poseduje mračnu personu. Tokom života većina ljudi je nikada ne osvesti, a kada se to desi onda nastaje horor. Pa ipak, pre ili kasnije, bavljenje okultnim iziskuje evokaciju i susret sa njom, odnosno sa mračnim sobom. Taj susret, jednom započet, zapravo nikada ne prestaje, jer inicira neku vrstu borbe između, da kažem, nadsvesti i svesti mračne persone oko kontrole nad celokupnošću bića. Tzv standardna svest ljudskog bića tog procesa obično nije svesna, jer se odvija na dubljem nivou, ali do nje dopire eho te unutrašnje borbe. Ukoliko je čovek, odnosno njegova standardna, tj niža svest, povezana sa svojom višom svešću, onda u suštini i nije problem staviti svest mračne persone pod kontrolu, čime se uspostavlja jedna mikrokosmička hijerarhija. Međutim, ukoliko niža svest nije povezana sa višom, a pritom je mračna persona probuđena, velika je verovatnoća da će to završiti ludilom ili smrću, što sam imao prilike i sam da iskusim. Treća mogućnost je da se čovek nekako konsoliduje u ludilu tako što će svest mračne persone nadvladati nižu svest, odsekavši je od više svesti. Takvo stanje sam ranije na ovom blogu nazvao čovekom u crnom, što predstavlja vrhunac razvoja tzv crnog brata. Takav čovek može delovati i živeti sasvim normalno u odnosu na spoljni svet. Drugi ljudi gotovo ništa neće primetiti, osim što bi oni osetljiviji mogli imati određeni osećaj u vezi takve osobe, strah, odbojnost ili privlačnost. Međutim, za okultiste bi bilo bolje da od takve osobe beže kao od kuge, jer u suprotnom veoma lako mogu da se nađu u njenoj vlasti.

Friday, January 5, 2018

Magijsko-mitski koreni rasizma

"Also it shall here suffice to say that thou shalt make a distinction between the Four-handed race (quadrumana, Apes and monkeys) which be midway between Man and Beast and other animals. For they be neither the one or the other, but are the fallen and debased result of a most ancient magical effect to formulate a material and immediate link between the human and animal microcosms. This is elsewhere treated of, and it shall here be sufficient to say that they are not an ascent, from the beast unto Man, but a mistaken magical fall from a man unto a beast. Anciently they were a terrible power upon this planet, as then having more of the man then of the animal, whereas now they have more of the animal than of Man. The ancient traditions of their primal conditions are preserved unto this day in the legends of ogres and, in certain records, canibalism and its rites."(Israel Regardie, The Golden Dawn, The 6th Edition, Llewellyn Worldwide, Woodbury, MN, USA, 1989, page 110)  
U ovoj, za mentalitet XX i XXI veka, nečuvenoj izjavi, Izrael Regardije, naglašava jedan drevni stav i verovanje koje stoji nasuprot danas uvreženom evolucionističkom shvatanju darvinizma o poreklu vrsta. Shodno tome, nisu čovekoliki majmuni izraz prirodnog preobražaja iz nižih u viši evolucijski nivo, nego predstavljaju degenerisani ostatak magijskog pada, odnosno neuspeh njihovog formiranja kao mikrokosmosa. Tako uči doktrina poznatog okultnog reda Zlatna zora. Naravno, nisu to smislili Meters i njegovi okultni kompanjoni iz vremena viktorijanske Engleske, gde je ovaj red ponikao, već taj detalj vuče mnogo dublje poreklo u rozenkrojcerskim doktrinama, koje potiču iz mediteranskog sveta, a koji je pre mogao da sreće i promišlja fenomen majmuna nego ljudi iz tmurnih evropskih meridijana gde majmuna nema. O razlozima zbog kojih je došlo do degradacije majmuna u pomenutoj knjizi nema više detalja. Ta priča o majmunima kao neuspelim ljudima, odnosno ljudolikim mikrokosmičkim prirodama, podseća i na Tolkinove Orke, koji su proizvod degenerišućeg delovanja mračnih magijskih sila. Orci su, poput majmuna i drugih zveri, podložniji magijskom zaposedanju od strane jačih volja, kao i od strane demonskih sila (ovo o podložnosti zveri nalazimo isto u literaturi Zlatne zore). Kod Alistera Krolija zanimljiv je jedan citat o Hanumanu, čime osvetljavamo jedno gledište tik pored prethodnog:
„Hinduska zamisao Merkura, Hanuman, majmunoliki bog, strahovito je degradiranje. U njegovom kultu ne može se naći nijedan od viših vidova simbola. Izgleda da je glavni cilj njegovih adepata bio stvaranje privremene inkarnacije boga time što su žene iz plemena svake godine slane u džunglu. Ne nalazimo ni jednu jedinu legendu koju bi krasila dubina ili produhovljenost. Izvesno je da je Hanuman jedva nešto više od Totovog Majmuna.” (Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996, Beograd, str 79)
Iz ovde date Krolijeve perspektive, kult Hanumana je već sam po sebi izraz degradacije, nekakva krajnje iskrivljena slika koja karikaturalno svedoči o nekadašnjoj istini mikrokosmičkog stanja one grane čovečanstva čiji su potomci današnji majmuni. Ove refleksije o poreklu majmuna imaju svoje pandane i u promišljanju porekla i aktuelnog stanja određenih rasa, naroda ili grupa naroda, pa u tome možemo potražiti i koren onog što se u moderno vreme naziva rasizmom. Moderni rasizam je u tom smislu iskrivljeni, ideološki, vulgarni i materijalistički izraz drevnih shvatanja čiji je koren u mitu. Te bezmalo apodiktičke tvrdnje iz literature Zlatne zore o majmunima imaju svoje pandane u nekim drugim tvrdnjama, poreklom iz sličnog miljea o ljudskim rasama, kako ovim postojećim, tako i o izumrlim. Ostajući i dalje na terenu Indije, valja se podsetiti i kako je Elifas Levi opisivao njen narod, kulturu i religiju (delimičan citat):
"We are told by Kabalistic tradition that India was peopled by the descendants of Cain, and thither at a later period migrated the descendants of Abraham and keturah; in any case it is, above all others, the country of Goetia and illusionary wonders. Black Magic has been perpetuated therein, as well as the original traditions of fratricide imposed by the powerful on the weak... It may be said of India that she is the wise mother of all idolatries. The dogmas of her gymnosophist would be keys of highest wisdom if they did not open more easily the gates leading to degradation and death... But the root of its tree seems to have been devoured by the infernal serpent... One is conscious that Shiva is the apotheosis of Cain, but there is nothing in all this mythology which recalls the mildness of Abel... It was from the false Kabalism of India that the Gnostics borrowed their reveries - by turns horrible and obscene; it is also Indian Magic, manifesting on the threshold of the occult sciences with a thousand deformities..." (Eliphas Levi, The History of Magic, William Rider & Son, 1913, page 64-65, translated by Arthur Edward Waite)
U shvatanju Elifasa Levija očitava se rasistički koren poimanja Indusa kao dijaboličnih, podljudskih i prokletih Kainovih potomaka. Pa ako je već reč o ljudima čijeg je pretka Bog biblije prokleo, kakvi bi onda njegovi potomci i njihovi kultovi mogli biti? Osim toga, Levi nije mogao niti je hteo da se distancira od svog katoličkog pogleda na svet koji je provukao kroz okultizam i ezoteriju.
Jedan od jasnih izvora tvrdnji i stavova, koji se danas smatraju rasističkim, nalazimo u samoj bibliji, odnosno u Starom zavetu. Setimo se priče o Nojevim sinovima, Semu, Jafetu i Hamu kao rodonačelnicima tri rasne grupacije: semitskog tipa, evropskog i afričkog. Biblijska priča kaže sledeće:
„Noje poče obrađivati zemlju i posadi vinograd. I napi se vina, opi se, i otkri se usred svog šatora. Ham, otac Hananaca vide golotinju svog oca i kaza to dvojici svoje braće napolju. Tada Sem i Jafet uzeše ogrtač i staviše ga na svoja ramena, i idući natraške pokriše njim golotinju svoga oca, i kako je njihovo lice bilo okrenuto na drugu stranu, nisu videli golotinju svoga oca. Kad se Noje otrezni, dozna šta mu je mlađi sin učinio, i reče: Proklet neka je Hanan i slugama braće svoje, sluga da je! I još reče: Blagosloven da je Jahve Bog Semov, a Hanan da je sluga njihov! Da raširi bog Jafeta, da u šatorima Semovim živi, a Hanan da je sluga njihov!” Postanje 9:20-27
Navodno zbog sagrešenja njihovog oca Afrikanci su postali bestidni, nisu nosili odeću i kažnjeni su tako što su postali sluge i robovi potomcima druge dvojice braće. Jedno od ezoterijskih tumačenja Hamovog prekršaja jeste u tome što je Ham zapravo profanisao očeve misterije, razotkrivši i ne poštujući tajne unutrašnjeg kulta. Naravno, ovo je poslužilo kao dobra isprika za pravdanje kasnijeg etničkog čišćenja Hananaca od strane Izraelita i zaposedanje hananske zemlje, kao i trgovinu i držanje robova. Dakle, robovlasništvo je bogougodno ukoliko su robovi potomci Hama, na čije je potomstvo, Božji čovek Noje, bacio kletvu. Sve ovo podseća i na mormonsko tumačenje porekla ljudi obojene kože čiju je bezbožnost Bog kaznio poružnjavanjem i tamnjenjem boje njihove kože. Takođe, kad smo već kod Noja, podsetimo se da je biblijski Bog uništio prvi naraštaj čovečanstva jer se ovaj izopačio. Dakle, izvor rasizma je u drevnoj magijsko-religijskoj i mitskoj svesti, a rasistička ideologija je samo sekularna i vulgarna refleksija onoga što je u davnini bilo neupitna činjenica. Ta činjenica ima svoje utemeljenje u mitskom i magijskom, a ne u predrasudama. Mitsko i magijsko je iskustveno a predrasude su izraz neutemeljene pretpostavke. Međutim, priroda mitskog i magijskog iskustva je posve drugačija od onog što nazivamo objektivnim iskustvom. Današnji ljudi uglavnom nemaju mitsku i magijsku svest, ali elementi te svesti i dalje žive u profanom i vulgarnom, te krajnje redukovanom obliku karakterističnom za eru vladavine razuma. Jedan od banalnih primera rasizma jeste onaj ispoljen prema Jevrejima, a koji je utemeljen na njihovom odbacivanju jednog Jevrejina kojeg su kasnije na Bliskom istoku i u Evropi prigrlili kao svog boga. Ta vrsta rasizma nije mitsko-magijska, ali je verska te Jevreje interpretira kao dijaboličan antihrišćanski - kako bi Hitler rekao - agens rastvaranja: hrišćanskog i Evropskog morala (i rasne čistote). To hrišćansko i antisemitsko gađenje možemo uporediti sa gađenjem starozavetnih proroka spram bogova i običaja mnogobožačkih naroda koji su boravili u okruženju biblijskog izabranog naroda. Neko slično gađenje imaju muslimani prema bezbožnoj kulturi današnjeg sekularnog Zapada. To sve ima svoje verske, ideološke i socijalne uzroke, pa je otud banalno, jer nema dublje ezoterijsko utemeljenje. Rasna teorija u ezoterijskom smislu ipak zahvata dublje od one verske ili ideološke, i nije nužno negativna i mrzilačka kao što su to verske, sekularno-ideološke i darvinističke teorije.  

Ovde bih upotrebio jednu malu digresiju u pogledu jedne veoma dobro poznate simbolike bliske nam istorije kako bih osvetlio u istorijskom smislu skorašnje raspakivanje tog mita. Naime, u okviru magijskog sistema Zlatne zore, znak stepena zelatora, koji odgovara desetoj sefiri Drveta života - Malkut (kraljevstvo), u suštini jeste isti onaj kojim su nacisti pozdravljali svoga Firera. Naravno, samo ta činjenica ne bi bila dovoljna za povlačenje bilo kakve paralele, jer taj isti pozdrav koristili su i stari Rimljani. Međutim, simbol stepena zelatora jeste kukasti krst, doduše suprotnog smera od onog koji su koristili nacisti. Pa ipak, teško je odoleti utisku nekog ko u predočenoj pozi (odnosi se, između ostalog, i na egipatskog drevnog boga Seta) stoji pred imaginarnom svastikom. Neko je, dakle, nacističku ritualnu ikonografiju obogatio ovim, u suštini, prizivnim znakom sile. Neko je našao za shodno da upravo ovaj znak, kao i simbol svastike, postavi u ulogu ključnog simboličkog detalja jednog genocidnog političko-ideološkog pokreta, čija je pojava i uspeh, kao i pad, fenomen istorijski munjevite brzine. Taj neko možda ima ili nema neposredne veze sa britanskom Zlatnom zorom (ili njenim derivatima), ali ono što možemo pretpostaviti jeste njihov zajednički (nemački) izvor koji je u Evropu utemeljio jednu doktrinu čije je poreklo bliskoistočno, kabalističko i egipatsko. Ta doktrina je imala svoja pozitivna i negativna ovaploćenja, ali joj ne možemo sporiti sveobuhvatni uticaj na oblikovanje istorije Evrope i evropskog uticaja na svet u poslednjih 500-600 godina. Ona je, između ostalog, i majka onog što u moderno vreme znamo kao rasizam. Ta magijska struja i dalje postoji i teče kroz nekoliko rukavaca, od kojih su neki potpuno iscrpljeni, neki benigni a neki pak maligni. Hoću reći da, sedamdesetak godina nakon Aušvica i Jasenovca, podzemne sile koje su na okultan način uzrokovale pojavu ovih i ovakvih imena užasa i smrti, još uvek nisu nestale sa istorijske scene.
U tekstu Evropa kao Zapad, parafrazirao sam ezoterijsku rasnu teoriju Rudolfa Štajnera: 
Rudolf Štajner je, govoreći o ezoterijskoj pozadini nastanka ljudskih rasa, na sledeći način povezao osnovne pojmove. Ja je povezano sa krvlju. Astralno telo je saobrazno nervnom sistemu i procesu mišljenja. Etarsko telo je u vezi sa žlezdama i osećanjima, dok je fizičko telo u korelaciji sa htenjem. Ljudske rasne tipove podelio je na sedam celina, te svakoj pridodao određenu planetarnu prirodu. Negroidi pripadaju Merkuru koji na njih deluje putem žlezda i etarskog (solarnog) tela. Oni su, dakle, solarno-merkurovski tip. Malajski tip južne Azije pripada Veneri koja na njegov nervni sistem deluje putem disanja i astralnog (lunarnog) tela, što znači da su venuzijansko-lunarni. Mongoloidni narodi pripadaju Marsu koji putem krvi deluje kroz njihovo Ja. Isto što važi za Mongoloide, važi i za Semite, s tom razlikom što je kod Semita izražena i lunarna komponenta. Kavkazoidi pripadaju Jupiteru, koja na njihov nervni sistem deluje putem čula i astralnog tela. Dakle, kavkazoidi su jovialno-lunarni, dok su recimo antički Grci imali istaknutu i solarnu komponentu preko toga. Naposletku, imamo tzv crvenu rasu, odnosno stanovnike američkog kontinenta koji pripadaju Saturnu, a koji na njih deluje putem žlezda i etarskog tela, što ih čini solarno-saturnskim tipom ljudi. 
Ideja povezivanja ljudskih rasa sa planetarnim prirodama ukazuje na ono što je i Dimitrije Mitrinović rekao, da svaka rasa tokom svoje istorije mora doći do svoje suštine. Štajnerova analogija planetarnih priroda sa ljudskim rasama je jedan od vidova te suštine. U tom smislu, ljudi pretežno evropskog porekla, oličenje svoje prirode i rasne suštine trebaju tražiti u jovialnim analogijama. Jupiter je njihov bog, kao što je Mars bog semitskih naroda itd. U tom smislu, svaki narod, svaka grupa naroda ili rasna grupacija, što je dalje od svoje ezoterijski utemeljene prirode, to je očiglednija njihova fizička, mentalna, duhovna i kulturna degradacija. Ukoliko nam neki narod ili zajednica danas deluju primitivno, to je zato što predstavlja degenerisani ostatak nekada razvijene kulture, a ne karika zaostala u razvoju iz divljaštva ka civilizovanom čovečanstvu (to bi bio izraz nekakvog darvinističkog, materijalističkog i vulgarnog rasizma). Dakle, ovo je samo primer rasne teorije zasnovane ne na naučnim i pozitivističkim, nego pre svega na shvatanjima koja imaju svoje utemeljenje u ezoterijskom. U suštini to i nije nikakva rasna teorija nego uzgredno tumačenje porekla rasa u skladu sa pravilima okultne nauke u jednom ključu interpretacije. Ako je nešto ezoterijsko, magijsko i mitsko ne mora i nužno biti loše, niti na magijsko-mitskom temelju zasnovana rasna teorija automatski vodi u rasizam shvaćen u današnjem smislu. U rasističkoj ideologiji pitanje rase je centralno, što u mitsko-magijskom pogledu na svet nije slučaj. Podsetimo se, rasizam je postignuće modernih vremena. Rasizam je ideologija, a ne prosto gađenje, strah, mržnja ili prezir prema nekom drugačijem. Prezir, mržnja, strah i gađenje su oduvek postojali, ali rasizam je tumačenje istorije, politike i uopšte društvene stvarnosti idejom rase koja se u rasnim teorijama postavlja kao osnovna determinanta. Rasistička ideologija eksploatiše pomenuti sklop osećanja i senzibiliteta. Očevi rasističke ideologije su poreklom iz bivših kolonijalnih sila. Nasuprot tome, drevna shvatanja o rasama i narodima su nešto drugo i baziraju se na magijskom pogledu na svet.