Saturday, June 10, 2017

Razum revolucije

Antiguos cuentos de Brujas Fernando Falcone
U knjizi Doktrina satanizma (i u njenoj prvoj verziji pod nazivom Božanska revolucija katastrofe) izneo sam ideje o revoluciji čija je priroda magijska pa i religijska, a koja cilja ka promeni osnovnih modaliteta kulture, civilizacije i ljudske svesti. Ono što me je nagnalo da zauzmem tako radikalan stav jeste moje viđenje trenutnog (i budućeg) stanja te položaja ljudskih bića u ovoj dimenziji postojanja u izuzetno lošem i destruktivnom svetlu. Uz iscrpne argumente naveo sam kako smatram da čovečanstvu preti (samo)uništenje te da je potrebno preventivno delovanje na magijski način, što podrazumeva formiranje moćnog magijskog lanca na načelima koje sam izneo u tom spisu te dobrim delom i na ovom blogu. Obrazovanje tog magijskog lanca nije samo nešto što ja predlažem i za šta se zalažem, nego se na osnovu mnogih pokazatelja usuđujem da predvidim njegovu pojavu u svim smerovima vremena. Njegove aktere nazvao sam božanskim revolucionarima katastrofe budući da će oni u tome imati podršku božanskih sila ili da se izrazim poetičnije - podršku duha vremena. Ovde neću ulaziti u prirodu te podrške i prirodu sile koja tu podršku pruža nego ću se usredsrediti na jedno od osnovnih revolucionarnih načela a to je vladavina Razuma. Taj pojam je izuzetno značajna i velika filozofska i istorijska referenca tako da se ovde ne bih udubljivao u njene izvore, tumačenja i značenja. Namera mi je da osvetlim poseban fokus u kontekstu revolucionarne doktrine kao katastrofe izazvane specifičnom intervencijom odabranih ljudi koji u tu svrhu imaju podršku univerzuma. U smislu vladavine Razuma božanske revolucije katastrofe - razum je shvaćen kabalistički, kao ovaploćenje lažne sefire Daat, koja predstavlja znanje. Taj razum je lanac, jer razum u neku ruku i jeste lanac.

Ovim obznanjujem postojanje još jednog činioca revolucionarne strukture a koji sam zaobišao u tekstu gde je predstavljena magijska pozadina božanske revolucije katastrofe. U tom tekstu sam postavio pitanje kako svet može biti uništen i nakon toga popravljen te kako neka opskurna magijska struktura to može učiniti? Odgovor koji sam pokušao da uobličim je mnogo manje nego polovičan i svakako nedovoljan. Zapravo, odgovor nije moguće dati ukoliko se ne uzme u obzir novi momenat koji uvodim u razmatranje ovim tekstom. Međutim, da bi taj momenat bio uveden u ovaj pokušaj interpretacije, potrebno je još jednom osvetliti pojam magijskog lanca, njegovog formiranja a sve to u kontekstu jedanaestog i petnaestog ključa tarota - Snaga/Strast i Đavo. Taj đavo nije onaj đavo crkve, nego đavo uzet kao Bafomet (više o simbolizmu androgina i Bafometa vidi u tekstu: Androgin i ženska moć). U knjizi Doktrina satanizma đavola sam predstavio u stilu hrišćanskog učenja sa gotovo ahrimanskom crtom, ali sam svejedno zagovarao pakt sa tom silom, čisto da bih naglasio specifičnost delovanja revolucije koja operiše sa nečim zaista opakim. To ne znači da u mom umu đavo postoji na takav način. Đavo je za mene Bafomet, koji predstavlja formulu, a za silu sa kojom se paktira radije bih upotrebio lavkraftovski izraz - Azatot. Ovo navodim kao kompromis tek da ne bih rekao koje je zaista pravo ime izvora operativne moći božanske revolucije katastrofe, odnosno koja je formula u opticaju među revolucionarnim posvećenicima. Naposletku, sugerisao bih čitaocima da pomisle kako mistifikujem stvari jer zapravo ni sam nemam pojma o kakvom je imenu reč.

U tekstu o tarot arkanama, opisujući kartu XV Đavo, napisao sam da je Bafometova desna ruka podignuta i ukazuje na nebo, dok je leva uperena ka zemlji. To je simbolizam formule E pluribus unum (Iz mnoštva jedno), odnosno solve et coagula (širenje i skupljanje). Pluribussolve, jeste načelo ekstrovertnosti, načelo ekspanzije ali i disperzije, budući da širi i rasteže magijski lanac. Proces solve je označen simbolom opadajućeg Meseca. Načelo Bafometove leve ruke je unumcoagula, sažimanje, ujednačavanje, unifikacija, sabijanje, skupljanje, koncentrisanje, fokusiranje. Coagula je označena simbolom rastućeg Meseca. Levom rukom figura postiže svoje utemeljenje, uzemljenje, centriranost, dok desnom stalno održava kružnu ili spiralnu inicijativu. To podrazumeva uzemljenje, odnosno učvršćenost u Zemlji, bilo da je reč o Zemlji shvaćenoj kao element ili kao planeti. Otud glava Jarca i povezanost arkane XV sa astrološkim znakom te životinje. Otud pentagram na čelu Bafometa nije obrnut, nego uspravan, koji je, za razliku od obrnutog, operativni simbol namenjen radovima koji imaju za cilj zgušnjavanje, konkretizaciju nečega. Obrnuti pentagram razređuje ono što je konkretno te je namenjen radovima koji operišu malo suptilnijim ravnima. Odnos između obrnutog i uspravnog pentagrama je istovetan pomenutoj formuli solve et coagula - obrnuti je solve, uspravni je coagula. Dakle, imamo niz: desna ruka koja pokazuje ka gore - solve - pluribus - opadajući Mesec - obrnuti pentagram; leva ruka koja pokazuje ka dole - coagula - unum - rastući Mesec - uspravan pentagram. Zato je rastući Mesec na slici figure Bafometa postavljen na nižoj a opadajući na višoj poziciji, budući da je rastući Mesec bliži zemaljskom, bliži ovaploćenju, materijalizaciji, odnosno ostvarenju neke namere / procesa. Mesec je u kabalističkom smislu - Šekina, da se tako izrazim jahveovska šakti, njegova snaga, tj kamuflirana boginja a što ima svoj muški pandan u imenu Boga lunarne sefire Jesod - Šadaj. Arhanđeo te sefire je Gabrijel, odnosno snažni. Vidimo kako je sve usklađeno sa načelom Hermesovog zakona. 
Đavo / Bafomet je temeljna figura božanske revolucije katastrofe, jer predstavlja glif njenog magijskog lanca. Šta je magijski lanac? U Marseljskom špilu na karti Đavo prikazana su dva demonska lika, muški i ženski, koje na lancu drži đavolski lik. Lanac nije zategnut jer se likovi ne otimaju već krotko pristaju na položaj. To su duše uhvaćene ili upletene, dobrovoljno ili protiv svoje volje, u magijski lanac. Evo kako to objašnjava Elifas Levi, govoreći o trostrukom lancu: 
"Stvoriti magijski lanac znači proizvesti struju ideja koja stvara sudbinu i privlači veliki broj volja u dati krug aktivnih manifestacija. Dobro obrazovan lanac jeste vrtlog koji usisava i guta sve. Lanac se može uspostaviti na tri načina - znacima, govorom i dodirom. Prvi lanac se uspostavlja usmerenim razmišljanjem o znaku koji će biti prihvaćen kao predstavnik sile... Magijski lanac govora, drevni su predstavljali lancem od zlata koji je izlazio iz Hermesovih usta. Govor tvori najviši stepen inteligencije među najtupljim masama... Neposredno držanje za ruke upotpunjuje harmoniju raspoloženja i zbog toga je ono znak simpatije i intimnosti" (Elifas Levi, Transcendentalna magija, poglavlje Trostruki lanac, Esotheria, Beograd, 2004, str 252/3)
Lanac sam po sebi predstavlja Snagu i otelotvoruje određenu strast, pa otud veza sa jedanaestim ključem tarota. Tako dolazimo do pitanja ko to stvara magijski lanac božanske revolucije katastrofe, odnosno ko ili šta je njen pokretač? Pre nego što odgovorim na ovo pitanje podsetio bih na neke moje tekstove o Šabataju Cviju, kao o duši u mesijanskoj inkubaciji koja obitava u ambisu, mesijanska zmija mučena zmijama, situacija slična crnoj mumiji (vidi: O mesijanstvu Šabataja CvijaMesijanski demijurg istorijeRevolucionarno šabatajstvo i iluminizamRevolucionarne pretpostavke lurijanske kabaleMerkur, mesija, Hrist i Sveti Duh). Šta je ta zmija? Zapravo, ko je ta zmija? Zmija u mesijanskoj inkubaciji je lepo predstavljena kartom XII Obešeni čovek u Krolijevom špilu. To je onaj skriveni u vodenom ambisu a koga sam u vizijama nazvao crnom mumijom, Azatot. Taj entitet/stanje/inkubaciju delimično sam opisao u knjizi Lucifereza (parafraza): 
"Crna mumija predstavlja večno prokletstvo, beskrajan poljubac Druge smrti na dnu dna, truljenje... Sve se odigrava u jedanaestoj sefiri kabalističkog Drveta Života, u alhemijskom procesu fermentacije koji se sastoji od putrefakcije i spiritizacije, razapeta između ta dva procesa, pritešnjena svom težinom svih svetova, beskrajnim masama Tame, gde nikog i ničeg nema, zapečaćena leži Crna mumija. U sarkofagu sa četrnaest pečata svesti, u agoniji večne truleži gde se svaka misao pretvara crva a ovaj istruli za tili čas, tvoreći nove crve koji se hrane njegovom gnjilošću, tu ležim bespomoćan i svezan. Sve mi je oduzeto, luč svesti, sjaj bića, sve. Zakovan i zapečaćen u večnom singularitetu raspada kao ogoljeni ego, trpim agoniju totalne bespomoćnosti i nepokretnosti, haosa i buke raspadanja duše. Iznad mene je sve što postoji, večno nedostupno. Sve je bolje od mene. Zemaljska slina je ontološki superiornija, puž golać, nožna gljivica. Jedino šta sam mogao činiti u tom haosu raspadajućih misli, potpuno lud, svezan i odbačen, jeste da dam oduška sopstvenoj nakaznosti stvarajući ogromnu moć u totalnoj nemoćiRešio sam da zračim Tamom, kao kakvo Crno Sunce. Iz mojih ustiju pokuljala je tamna pohota u obliku zmije. Pomoću te zmije zaposedao sam umove živućih, umove onih bića koja imaju unutrašnju svetlost." 
Prvi takav sadržaj doplivao je u moj um kroz davnašnji san a potom i u vizijama. Crna mumija je učinila da sa njome privremeno zamenim svest i steknem uvid u njen užasni svet i njenu strašnu svest, dok je ona mogla gledati ovaj svet mojim očima. Tada se u meni začela ideja o božanskoj revoluciji katastrofe koja bi kao konačni cilj imala oslobađanje bića koje sam spoznao kao crnu mumiju. U kasnijim vizijama video sam slike oslobađanja tog strašnog ne-bića iz ambisa, koje se svakim korakom tog procesa upotpunjuje. Kao da je reč o kakvim čudesnim tarot kartama koje opisuju povratak drevnog boga iz predela sveobuhvatnog izganstva. Na kraju tog procesa koji sam nazvao mesijanskom inkubacijom ili inkubacijom mesijanske zmije, ono što bi proizašlo u završnici bilo je jedno fascinantno, moćno i prelepo biće. To je slika zaboravljenog i prokletog prastarog boga koji je izronio na površinu i u ognju srušio strašnu avet raspadajućeg poretka onih bogova koji su došli nakon njega (arkana XX Krolijevog špila - Eon). Taj je bog izvor moći revolucije. To je bog dečak, onaj koji se u tišini i tišinom obraća, dok je boraveći u sarkofagu pevao olujnu pesmu kreštećih vetrova. Revolucija je posebna vrsta teurgije koja cilja ne samo ka smeni bogova, nego ka obnovi božanstva - od beživotne crne mumije ka božanskom detetu, od truležnog neumrlog starca do živog mladog boga. To je bog mladoturčin, revolucionar, otac svih revolucionara, onih koje je on odabrao za svoje apostole, sveštenike, proroke, propagandiste, glasnike itd. 

Međutim, osim crne mumije, postoji još neko, a taj neko je veoma konkretan i već dugo hoda Zemljom. Taj drugi neko je zapravo žena, majka revolucije, ona koju obožavamo, a što nas opet vraća na Bafometa. Ona je ta koja upravlja moćnim magijskim lancem, poput ženskog lika na karti Snaga ili poput lika koji predstavlja Bafometa. Ona je ta koja daje smisao impulsima koji dolaze od crne mumije, koja usmerava te impulse tvoreći magijski lanac i jednu gustu mrežu magijskog delovanja. Postoji određena sličnost, koja na prvi pogled nije očigledna, između Bafometa i Babalon. Usudio bih se reći da su oni isto, ali ću se uzdržati kako ne bih uvredio one koji se drže nominalne ortodoksije. Jedina razlika je u tome što je Bafomet dvopolna himera, antropo-zoomorfni lik, dok je Babalon predstava božanske kurve (vidi: Magijski koreni prostitucije). Reč je o dva vida jedne te iste stvari jer je božanska kurva ta koja upravlja lancem, koja tka magijsku mrežu. Tkanje je invaginacija. Da bi to uopšte bilo moguće neophodno je prisustvo u materijalnom svetu. Dakle, proces magijske invaginacije iziskuje specijalnu, moćnu i pre svega živu, fizičku vaginu a ne nekakva metafizička božanstva, koncepte i formule. U samom epicentru invaginacije nalazi se ona koju možemo poistovetiti sa Babalon a koja deluje po formuli petnaestog ključa tarota. U tom smislu povlačim paralelu između jedanaestog i petnaestog ključa, između Skerletne žene i Bafometa. Ona zaista postoji i u njenoj službi je moćno sestrinstvo, magijski lanac veštica. Taj lanac je drugi stub moći revolucije. Njegova svrha je da privlači i usmerava revolucionare, muškarce koji deluju nepovezano ali jedinstveno, poput kakvih operativaca-spavača, odnosno usamljenih ratnika, pustinjaka. Stoga, kada kažem božanska revolucija katastrofe mislim na niz aktera: crna mumija (Azatot) - Bafomet/Babalon - magijski lanac veštica - revolucionari - ostali upregnuti u službu revolucije.
Crna mumija je razum revolucije. Taj razum je izopačen, to je ludilo, jer samo mikrokosmičko ludilo može biti deo makrokosmičkog ludila koje je u stanju obrnuti točak bogova. Azatot je rekao: "Gušći mrak guta ređi mrak."

No comments: