Sunday, January 15, 2017

Lavkraft, Kastaneda, Kroli, kosmička strava

Čitajući Hauarda Filipsa Lavkrafta ne mogu da odolim jednoj sličnosti pogleda na svet izloženim u njegovim pričama strave sa onim što je pisao Karlos Kastaneda. Iako Lavkraft i Kastaneda nemaju dodirnih tačaka, zajedničko im je gledište o prirodi sveta u koji smo uronjeni procesom života. I jedan i drugi opisuju krhkost ovoga sveta, krhkost ljudskog položaja u univerzumu te naposletku krhkost samih ljudskih bića. I kod Lavkrafta i kod Kastanede postavka sveta ima duboku, zastrašujuću i podmuklu pozadinu. Naš svet je u tom smislu jedna veoma krhka opsena van koje zjapi nepojmljivi ambis iz kojeg u našu skučenu stvarnost može dopreti neizrecivi užas kroz pukotine te iste stvarnosti u koju smo fino ušuškani našim navikama, mnjenjima, percepcijama. Dok je kod Kastanede strava tek uzgredno prisutna i uklopljena u mehanizam njegovog opisa sveta, Lavkraft naglasak stavlja upravo na toj stravi. U oba slučaja, ta strava, kod Kastanede manje prisutna ali ne i beznačajna, ima kosmičke dimenzije i predstavlja deo sistema sveta. Kod Kastanede su nosioci strave neorganska bića, letači, izopačeni stari vidovnjaci kao izazivači smrti i uopšteno sve ono što ima veze sa onim što on naziva nagualom a čija je priroda nedokučiva. Sama ideja tonala i naguala te svođenja našeg sveta na ograničeni tonal i beskrajni nagual kao nepregledno polje mogućnosti koje svako malo mogu prodreti u naš svet – skučeni tonal jeste značajan elemenat strave u Kastanedinom opusu. (U tekstu Teorija matriksa pokušao sam da iznesem neka moja gledišta na tu temu). 

Isto tako, jedna od osobina koju dele Lavkraft i Kastaneda jeste isticanje nemoći razuma spram magijskih i onostranih sila, beskraja, naguala i kosmičke strave. Kod Kastanede razum je nemoćan i jednostavno smeta putevima spoznaje i osvešćenja. Kod Lavkrafta je nemoćan pred naletima užasa. Takođe, zajedničko im je i zapažanje da u vreme razvijene civilizacije njena tehničko-tehnološka "čudesa" čuvaju mali ljudski svet, čuvaju tonal. U priči Ukleta kuća, Lavkraft kaže da njegovog junaka visoke poslovne zgrade štite "kao što moderne materijalne stvari čuvaju naš svet od drevnih i nezdravih čuda." Moja zapažanja na tu temu izneo sam u tekstu Revolucija katastrofe i demon informacija. Kod Kastanede je to objašnjeno time da je savremeni čovek, okruživši se tehnologijom, učvrstio položaj svoje skupne tačke, a što je istovremeno zaštita ali i smetnja za izlazak svesti iz skučenih okvira ljudskog oblika.  
Karlos Kastaneda
Kod Lavkrafta je fauna strave mnogo raznovrsnija. Čitajući Lavkrafta upoznajemo se sa raznim slučajevima, rekao bih modelima provale bezdanih sadržaja u ljudsku stvarnost te uviđamo neobičnost ljudi koji su glavni akteri ili svedoci tih susreta/provala. Poput Kastanedinih vidovnjaka, tako i mnogi Lavkraftovi likovi koji se susreću sa kosmičkom stravom, odudaraju od prosečne osobe. Mnogi Kastanedu shvataju doslovno te veruju u istinitost svega što je on u svojim knjigama rekao. Takođe, nesumnjivo je i mnogo onih koji to smatraju fikcijom. Ipak, iako je Kastaneda svoje knjige pisao pre svega kao izveštaje o svojim susretima sa stvarnim ljudima, indijanskim čarobnjacima Meksika, a Lavkraft svoje kao nesumnjivu fikciju - mnogo toga kod Kastanede deluje fiktivno a kod Lavkrafta istinito. Iako je sve izmislio Lavkraft zapravo nije izmislio ništa. On je svoje vizije uokvirio pričom. U tekstu Povratak magije pokušao sam da skiciram talas koji najavljuje renesansu proročke imaginacije određenih okultista, mistika i umetnika. Lavkraft je u tom smislu poput proroka. Ono što čini njegovu crtu samosvojnosti jeste upravo njegov književni izraz pomoću kojeg je on uobličio svoju viziju i čudesa sa one strane: Azatot, Jog-Sotot, Njarlatotep, Ktulu, Šub Nigurat itd. Ta vizija nije plod njegovog umovanja, nije racionalna, već je primljena, kroz snove ili drugačije, a upravo taj detalj Lavkrafta dovodi u vezu sa jednom osobenom ličnošću proročke vokacije - Alisterom Krolijem.
Alister Kroli
Kenet Grant pravi zanimljivu poveznicu između Lavkrafta i Alistera Krolija u pogledu osnovnih pojmova njihovih osobenih mitologija. Pozvaću se na jedan njegov navod:
"Okultisti su često koristili beletristiku kao sredstvo izražavanja. Bulver Litonov Zanoni i Neobična priča (A Strange Story) pokrenuli su mnoge ljude da krenu na put konačnog Traganja. Ideje neprihvatljive svakodnevnom umu omeđenom predrasudama, iskvarenog "borbom za parče hleba" - obrazovanjem, mogu da promaknu cenzuri posredstvom romana, pesme, pripovetke. Ideje se mogu valjano zasejati na tle koje bi ih u suprotnom odbacilo ili uništilo... Artur Maken, Brodi Ines, Aldžernon Blekvud i H.P. Lavkraft su pisci te vrste. Njihovi romani i pripovetke poseduju neke značajne sličnosti sa onim vidovima Krolijevog kulta koji su predmet ovog poglavlja, a to je ponovo probuđeni atavizam koji nagoni ljude na razaranje. Bilo da je reč o Vizijama Pana, kao što je slučaj sa Makenom i Dansenijem, ili je reč o još zlokobnijem opštenju sa žiteljima zabranjenih dimenzija, na šta nailazimo u delima Lavkrafta, čitalac se sunovraćuje u svet varvarskih imena i nerazumljivih znakova. Lavkraftu nisu bili poznati ni Krolijevo ime ni delo, pa ipak, neke od njegovih maštarija, odslikavaju, doduše iskrivljenu, bit sadržaja Krolijevog kulta." (Kenet Grant, Magijski preporod, Esotheria, Beograd, 1997, str 120/121)
Zatim Grant pravi poređenje Lavkraftovih i Krolijevih pojmova. Na primer, ono što je kod Krolija Knjiga zakona, kod Lavkrafta je Al Azif (Nekronomikon), Krolijeva zvezda Nuit i Lavkraftova petokraka izrezana od sivog kamena, Krolijev Horonzon i Lavkraftov Jog-Sotot, Krolijev Aivaz i Lavkraftov Njarlatotep, itd. Po Grantu Kroli i Lavkraft su na sličan, a ipak različit način, iskazali određene arhetipske obrasce karakteristične za novi eon. 
Naravno, to su sličnosti, ali sličnosti nisu dovoljne za stavljanje znaka jednakosti, budući da i Lavkraft, i Kroli, i Kastaneda imaju zasebne i posve originalne sisteme sveta i prateće mitologije, dovoljno moćne i sjajne da u predstojećim vremenima tame čovečanstva imaju ulogu svojevrsne baklje koja predstavlja vezu kako ka dubinama makrokosmosa tako i ka mikrokosmičkoj unutrašnjosti.