Thursday, June 16, 2016

Teorija matriksa

Otkud ljudska bića na Zemlji? Jesmo li nastali razvojem iz nižih oblika života ili nas je neka božanska sila stvorila? I ako nas je ta sila stvorila da li je to učinila ovde ili na nekom drugom mestu odakle nas je volšebno premestila na Zemlju? Na prvi pogled, reklo bi se, pitanja jednog dokonog radoznalog čoveka. Zapravo, ovim pitanjima pokušavam da obrazložim moj pogled na tu temu oko koje se vodi strastvena rasprava između kreacionista i evolucionista, čijim odgovorima nisam zadovoljan. Zato ću pokušati da skiciram nekakav treći put, drugačiji i po mom dubokom uverenju, stvarniji od pomenute dve opcije. Moj pogled na tu temu nadahnut je pogledom na svet iskazanom u knjigama Karlosa Kastanede. U skladu sa tim, neodoljiva mi izgleda ideja po kojoj su naši preci ovde došli iz druge stvarnosti, bilo da su to učinili svojevoljno ili su na neki način dovedeni. Možda čak između te dve mogućnosti i ne bih povlačio tako jasnu liniju ili-ili, već bih pre rekao da ih je u ovu stvarnost neka sila uvela jer je takva bila njihova odluka. 

Početak ljudskog bitisanja u ovoj stvarnosti odvija se u gotovo idealnom stanju, budući da su uslovi na Zemlji bili povoljni za održavanje visokog nivoa svesti ljudskih bića. Onda je nastupilo pomračenje, sveobuhvatni događaj koji je doneo korenitu promenu stvarnosti. Tada je na pozornicu stupio Mesec, označivši kraj prvobitne idile, odnosno stanja koje bi sa tačke gledišta našeg vremena mogli oceniti kao idilično (vidi: Jedan spekulativni pogled na geografski determinizam). Naravno, nije krivica za pad odnosno suženje ljudske svesti na Mesecu, nego je njegova pojava posledica uzroka višeg reda. Pritom, ne mislim da je neka tajanstvena sila ili prosto inercija, odnekud došlepala Mesec bliže Zemlji, nego je i to nebesko telo takođe iznenada osvanulo tu gde jeste, na sličan način kao i ljudski preci. Čak, ti preci i nisu bili ljudi kakvi smo mi sada, već su u međuvremenu promenili oblik, a da nije reč ni o kakvoj evoluciji nego o promeni izazvanoj izmenjenim uslovima bitisanja. Da bi ovo razumeli neophodno je preispitati osnovna današnja tipična shvatanja o ljudskom položaju u svemiru i prirodi uopšte. Otud kada kažem da su se naši preci ovde naprasno pojavili iz druge stvarnosti, svestan sam da time dovodim sebe u problem određivanja stvarnosti, a zatim i njenih oblika - ova stvarnost, druga stvarnost. Šta je stvarnost? Odgovor na to pitanje ću ovom prilikom jednostavno preskočiti, kako ne bih upao u zamku bespotrebnog filozofiranja. Umesto toga krenuo bih drugim putem.
Očekivano bi bilo da mnogima, dok promišljaju ovu temu, pada na pamet recimo ideja o paralelnom univerzumu ili vanzemaljskom poreklu ljudi, koji su, uz pomoć naprednih vanzemaljaca ili kakve superiorne, sada nepoznate tehnologije, na Zemlju došli sa neke daleke planete ili čak iz druge galaksije. To je tako tipično za današnji način razmišljanja. Ideje o paralelnoj stvarnosti, paralelnom univerzumu ili ideja o vanzemaljskom poreklu ljudi, odnosno uplivu vanzemaljaca u tok ljudskog razvoja - izraz je shvatanja osobenog za pravolinijsku materijalističku i racionalističku, dakle nemagijsku svest našeg vremena. Magijski pogled na svet razmatra zakon uzroka i posledica u drugačijem fokusu, objašnjavajući te veze postojanjem i delovanjem magijskih činilaca a ne onih koje identifikuju teologija ili savremena nauka. 

Biće nam lakše da odredimo dakle smo došli onda kada spoznamo gde se mi sada nalazimo i kakva je stvarnost u koju smo uronjeni. Kastanedin učitelj Don Huan (nebitno je li on uopšte postojao i ako je postojao da li je stvarno postojao), govorio je kako je ovo jedan tajanstveni svet te da su ljudi tajanstvena bića. Pritom nije mislio na male ljudske tajne i kaprice, ili nešto što ljudi rade, nego je imao na umu pre svega ljudsku energetsku prirodu. I ako pogledamo neke druge primere, recimo indijski sistem čakri ili kineske akupunkturne meridijane, uviđamo neku posve drugačiju i rekli bi tajanstvenu strukturu ljudskog bića. Više o tome pogledajte prva dva pasusa u mom drugom tekstu: Kolektivna svest, pad čoveka.

Iako se držimo čvrstih i tačnih predstava koje je naša svest ustanovila kao činjenice, ulivajući energiju u njihovo opredmećenje (što je samo po sebi magijski čin bez premca), postoje trenuci u životu koji svedoče o fluidnosti ovoga sveta. Dakle, mi se ne nalazimo na planeti Zemlji, nego u stvarnosti koju su svesti pokoljenja naših predaka odredili i na magijski način učvrstili kao Zemlju. Sve je stvar opažanja. Ljudska svest je oblikovala, tokom pokoljenja, stvarnost čiji je izraz planeta Zemlja. Stvarnost sama po sebi nije ni planeta, niti je Zemlja, a još manje stvarnost. Ono što je neupitno i što predstavlja najveću tajnu jeste svest. Ona tka stvarnost, prevodeći bezoblično u stabilan oblik, objektivizujući na prvi pogled haotičnu energiju u pojmljiv poredak. Naravno, ne učestvuje u tome samo svest ljudskih bića, nego i neki posve drugačiji oblici svesti, međusobno umreženi u beskrajno složeno klupko energetskih niti koje se prostiru u beskraj. Ta mreža sazdala je sav nama poznat svet u obliku kakav poznajemo, pa i još mnogo toga o čemu nemamo nikakve predstave. Zemlja po kojoj hodamo, nebeska tela, svetla na nebeskom svodu, čitav svemir - i jeste i nije opsena. Neko će reći da je nauka koristeći merne instrumente pokazala objektivnost stvarnosti i odredila beskrajnu veličinu svemira i ogromnu udaljenost zvezda od nas. To sve jeste tačno, ali istovremeno, oni previđaju da je upravo sve te merne instrumente sazdala ljudska svest pa kako onda oni mogu raditi drugačije od načina funkcionisanja svesti koja ih je sazdala? Ako napravimo časovnik on će pokazivati vreme, to je njegova svrha, pa tako i teleskop. Dakle, radiće samo to i ništa više. Nećemo moći uz pomoć časovnika putovati kroz vreme ili ga menjati, kao što se uz pomoć teleskopa nećemo teleportovati tamo dokle pogled kroz njegovu cev seže. Tehnologija je izraz jednog oblika svesti. Neki drugi oblik stvarao bi drugačiju tehnologiju, dok bi treći delovao neposredno bez ikakvih pomagala, ali o tome sada možemo samo nagađati šta i kako.
Prostor i vreme, oblik i pažnja, određeni su stanjem svesti (vidi: Svest / vreme kao linija i kao spirala i Univerzalna tišina i kartezijanski sindrom). Šta određuje to stanje i kako se ono menja - mogu samo da pretpostavljam. Da parafraziram Kastanedinog učitelja Don Huana, sve što mi jesmo (tj što smo odredili da budemo) i što nas okružuje, jeste izraz uobličavanja svesti u vezi kojeg čitav ljudski rod ima čudesnu saglasnost. Kako je i kada ta saglasnost postignuta, opet mogu samo da pretpostavljam. Rekao bih, u stilu naučnog jezika, da naše svesti vibriraju istom frekvencijom. Ta frekvencija je sazdala i održava sav nam poznati univerzum te omogućava uvođenje u postojanje čak i onog što ćemo tek iskusiti i spoznati. Kada bi ta frekvencija nestala sve bi se rastočilo u bezobličnost. Promena te frekvencije korenito bi izmenila naš svet i nas same i tada više ne bismo bili na planeti Zemlji koja se kreće beskrajnim svemirom kružeći oko Sunca, a možda više mi i ne bi bili ljudi, barem ne u smislu kakvi sada jesmo. Ta frekvencija je istovremeno naš štit, ali i je i kavez. Suština slobode je izaći iz tog kaveza i preživeti. To je moguće uraditi, ne samo u pojedinačnom slučaju, nego i kolektivno, pa ipak dokle god postoji taj sveopšti dogovor svesti oko frekvencije na kojoj se sazdana stvarnost, taj izlazak će pre biti retka pojava rezervisana za izuzetne pojedince nego opšti slučaj. 

Chao ab Ordo (haos iz reda)

Dawid Figielek
Da parafraziram nekoliko opštih mesta. Ekstaza je ludilo. Nadahnuće je smrt. Kreativnost je psihoza. To su tri slova, tri glifa, tri velike tarot arkane. Ekstaza kao ludilo je alef, karta Luda, element Vazduha. Božansko nadahnuće je slovo nun, karta Smrt, element Voda. Kreativnost kao psihoza je slovo bet, karta Mag ili Čarobnjak, odnosno Merkur / Hermes (vidi: Merkur-Mesija-Hrist i Sveti duh). U sva tri slučaja imamo odvajanje ili otuđenje od stvarnosti te ulazak u neku drugu stvarnost: ludila, smrti, psihoze. Bivajući nestvarna, stvarnost postaje stvarnija. Luda - Smrt - Čarobnjak. Ludilo i smrt prate čarobnjaka. Ekstaza i nadahnuće prate kreativnost. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost temelji su kulture i ljudskog sveta koji poznajemo kroz istoriju. Sve što je čovek stvorio nastalo je na temelju te trijade. 

Čovek nadahnut božanskim nadilazi smrt, vidi iza nje. Gleda kroz ponor vremena. Karta Smrt, poput hebrejskog slova nun, ima vodenu atribuciju, dok astrološki pripada znaku Škorpije, geomantijskom rušilačkom crvenilu - Rubeusu, obliku Marsove ezoterijske prirode. Ali dublje od toga, voda koja pruža viziju je praiskonska Boginja čija su svojstva pehar, čarobni napitak, refleksija, opojno piće, mudrost... Ta smrtonosna, životvorna i nadsmrtna voda hrani ekstazu, ali može odvesti i u ludilo, može potaknuti kreativnost i genijalnost, ali može od tragaoca stvoriti psihotičnog čoveka. To je moć Boginje. Ona preobražava, prevodi iz jednog stanja u drugo, iz nesvesnog u svesno, iz nekulture u kulturu. Erih Nojman kaže:
"Pošto obuzetost umnogome pretpostavlja ukidanje normalne dnevne svesti, Velika Boginja noći, kao vladarka nesvesnog, nije samo boginja otrova i opojnih napitaka, nego i letargije i sna. Njena sveštenica prvobitno je darovateljka inkubacije, sna isceljenja, preobražaja i buđenja; njeno uplitanje neophodno je tamo gde opštenje sa silama zahteva oslobađanje od tela u ekstazi ili u snu." (Velika majka, Fedon, Beograd, 2015, str 356)
Racionalizacija, vladavina Razuma (vidi: Vladavina razuma i transhumanizamDemon racionalizma), kao imperativ našeg vremena podriva kulturu i stvaralačku dimenziju nesvesnog, sekući veze ljudi sa božanskim izvorom. Vladavina Razuma vodi u nekulturu jer sputava komunikaciju sa nesvesnim. Nojman ističe sposobnost transpersonalnog nesvesnog da stvara kulturu i obogaćuje svest pojedinca i grupe. Vidimo to na primeru pesništva, povodom čega se ponovo pozivam na Nojmana:
"Reč je, međutim, i sudbina, budući da obznanjuje ono šta su sile odredile, a kletva, jednako kao i blagoslov, zavisi od magijskih rituala koji su u rukama žena. Ono što ćemo kasnije nazvati pesništvom poteklo je od magijskog čaranja i pesme koji spontano izranjaju iz nesvesnog i iz njegovih dubina sobom nose njegov oblik, njegov ritam i njegov slikovni i smisaoni sadržaj." (Velika majka, str. 353)
To nam otkriva da se u korenu kulture i stvaralaštva nalazi magija, jer u početku beše reč, a reč je formula, bajalica, glasovno uobličenje volje. Iz pozadine naziremo trojstvo voda-mesec-žena, čiji je jedan od upečatljivih tarot simbola karta Prvosveštenica, odnosno Čarobnicu kako sedi na vratima inicijacije te uliva magijsku moć u dela stvaralaštva, dela umetnička, magijska, graditeljska, muška dela - vršeći pretvaranje sirove psihičke energije u nektar kojim se poji Mag - onaj koji stvara. Lik čarobnice koja posađena na tron, sedi na vratima inicijacije jeste mesečev lik, budući da je proces inicijacije lunarne prirode. Bez njenog uticaja nikakvo stvaralaštvo ne bi bilo moguće, nikakvo uobličenje ili prelaz iz apstraktnog u konkretno i obrnuto. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost nisu proizvod haosa, nego su haos, mrak i neznanje posledica njihovog odsustva oličenog u ludilu, smrti i psihotičnosti. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost stariji su od njihovih ništećih suprotnosti. Nije pojava višeg reda nastala - evolucijom iz nižeg, nego je niža pojava nastala kvarenjem one koja je viša, savršenija. U uslovima velike iskvarenosti, profanizacije i izopačenja, ovo su svojstva lečenja, delimičnog ispravljanja nereda.
Red iz Haosa - Ordo ab Chao. Tako glasi moto masonerije, odnosno izraz koji označava „prelaze iz profanog, to jest iz stadijuma neobrađenog kamena u stadijum glačanog ili kubnog kamena, što se postiže putem inicijacije.“[1] Ovo na jedan način jeste tačno, ali u kosmičkom i kosmogonijskom smislu to je neodrživa tvrdnja, s obzirom da Red (Kosmos) ne nastaje iz Haosa. Ako obratimo pažnju na dijagram Drveta života, primetićemo da se iznad vrhovne sefire Keter, nalaze tri vela: ain, ain sof i ain sof aur. Suštinski, svet nastaje iz beskrajne svetlosti. Na početku nije tama, nije haos nego svetlost. Haos nastaje iz Reda, kvarenjem Reda, a ne Red iz Haosa. Red jednostavno pripada višem ontološkom nivou. Kako sam to već jednom pokazao (vidi: Ahrimanska kosmologija), naš svet nije univerzum Reda nego univerzum Haosa u kome je poredak u funkciji nereda kao krajnjeg ishodišta. 

Razumljivo je da je profani čovek poput neobrađenog kamena koji biva istesan inicijacijom. Uzimamo neznalicu i pretvaramo ga u čoveka od znanja. To ima smisla u uslovima posebnog ezoterijskog rada, ali od toga ne možemo načiniti opšte načelo, a upravo je to uopštavanje posledica iskrivljavanja i profanizacije misterija. Ne možemo uzeti divljaka i od njega načiniti civilizovanog čoveka. To je apsurdno, jer divljak nije necivilizovan i nekulturan. Ne, volšebni prosvetitelji jednostavno previđaju i potcenjuju tradiciju i kulturu tog divljaka, njegovu autentičnost. Kultivisanjem prirode, ljudi iz haosa netaknute divljine, stvaraju civilizovani i kulturni ambijent. Ali, sa tačke gledišta životinjskog i biljnog sveta, kao i tzv divljaka, to pretvaranje haosa u red je ništa više nego arogantno nasilje jedne vrste nad živim svetom, odnosno jedne nihilističke (ne)kulture nad tradicionalnim kulturama. Zapravo, čovek iz prirodnog reda stvara društveni haos, jer veruje da je on izvor reda, da je svet njemu dat da sa njime čini šta god mu se prohte tvoreći nekakav red. Dakle, formula Ordo ab Chao jeste uslovna, budući da pretpostavlja prirodni nered, nekultivisani prostor koji civilizacijski genij uređuje i kultiviše, odnosno mrak i neznanje neiniciranog, koji posvećenjem biva uveden iz tame u svetlost. 
U uvodnim napomenama Magike, Alister Kroli je zapisao: 
„Nedostatak dokaza je toliko teško padao hrišćanstvu (i u mnogo manjem stepenu islamu), da su se gotovo svakodnevno izmišljala nova čuda da podrže klimavi sistem. Savremena misao, odbacujući ta čuda, usvajala je teorije povezane sa epilepsijom i ludilom. Kao da red može nastati iz nereda! Čak i kad bi epilepsija bila uzrok tih velikih pokreta koji su civilizaciju uzdizali iznad varvarstva, to bi samo bio razlog za negovanje epilepsije. Naravno da se veliki ljudi nikad ne mogu uskladiti sa standardima malih ljudi, a onaj čija je misija da promeni svet, teško da može izbeći titulu revolucionara. Prohtevi određenih doba uvek oblikuju pojmove koji se zloupotrebljavaju.“[2] 
Da, kao da red može nastati iz nereda, odnosno razum iz ludila, odnosno svet iz tame. Jevanđelje po Jovanu počinje sledećim rečima: 
„U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.“[3] 
Dakle, sve postaje iz Reči, a ne iz ništavila, jer Reč je prva modifikacija beskrajne svetlosti. Materijalni poredak nije red, nego sistem privremenih konfiguracija koje se menjaju i rastaču. U rukopisu O poreklu sveta, biblioteke Nag Hamadi, na jednom mestu kaže se: 
„Ljudima je najlakše da kažu da je haos vrsta tame! No, haos u stvari proizlazi iz senke, koja se naziva tamom. A senka proizilazi iz tvorevine, koja postoji od samog početka. Štaviše, jasno je da je postojala pre haosa i da je haos nastao posle prve tvorevine.“[4] 
Ako bi rekli da je svet nastao iz haosa, to znači prihvatanje jedne pespektive koja nas vodi ka tome da je iskonsko „samo po sebi prikazano kao izvor negativnih tvorevina.“[5]
Oponašajući božanske principe stvaranja kakvi su opisani u Bibliji, ali i u mitovima Egipta, Sumera itd, elita modernog sveta usuđuje se da prisvoji drevnu inicijacijsku maksimu kao vlastito načelo delovanja. Umesto da ih Haosa stvaraju Red, oni iz Reda višeg nivoa stvaraju relativni red omeđen klimavim ljudskim kriterijumima. To je, dakle, dodatno uneređivanje. Oni koji posežu za revolucijama, za Saturnovim energijama, rušeći prethodno uspostavljen nered, koji je ipak na višem nivou reda od kasnijeg revolucionarnog poretka, deluju kontrainicijacijski. Nered koji u sebi sadrži više reda nastao je na temeljima prethodnog nereda koji je bio uređeniji od svog naslednika, i sve tako do trenutka u prošlosti kada je na Zemlji vladao najviši mogući red, koji se iz epohe u epohu, uz kratkotrajne uspone i dugotrajne padove, sve više krunio, tvoreći proces istorije. Svetski mir će nastupiti onda kada svet stane.




[1] Luiđi Troizi, Rečnik masona, Filip Višnjić, Beograd, 1998, odrednica Ordo Ab Chao, str 239.
[2] Alister Kroli, Magika, Esotheria, Beograd, 2004, str 27-28.
[3] Novi Zavet, Izdanje biblijskog društva Beograd, prevod Emilijan M. Čarnić. U prevodu Luje Bakotića glasi: „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i od onoga što je postalo ništa nije postalo bez nje. U njoj beše život, i život beše svetlost ljudima. Svetlost zablista u tami, i tama je ne obuhvati.“
[4] Biblioteka Nag Hamadi, O poreklu sveta, Esotheria, Beograd, 2005, str 122.
[5] Mirča Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja, Prosveta, Beograd, 1991, str. 66.

Monday, June 13, 2016

Geomantijski alfabet (prvi deo)


O geomantiji je mnogo toga pisano i uglavnom iz perspektive mantičkog sagledavanja, kao veštine proricanja. U ovom radu se tim aspektima uopšte neću baviti, već imam na umu nešto posve drugo. Geomantijske figure su jedan prastari te bremenit dubljim smislom zaokruženi simbolički sistem kojim je predstavljen ne samo univerzum, nego i mikrokosmos, odnosno ljudsko biće. Podsetimo se izgleda i osnovnih značenja svih šesnaest geomantijskih figura.
Tabela 1 - geomantijski parovi koji povezuju suprotne figure
Via / put - Populus / narod
Coniunctio / veza - Carcer / zatvor
Caput Draconis / glava zmaja - cauda Draconis / zmajev rep
Puella / devojka - Puer / mladić
Fortuna Maior / velika sreća - Fortuna Minor / mala sreća
Rubeus / crveni - Albus / beli
Acquisitio / dobitak - Amissio / gubitak
Tristitia / tuga - Laetitia / radost

Tabela 2 - planetarne atribucije geomantijskih figura

Mesec - Via (mladina), Populus (pun mesec)
Merkur - Coniunctio, Albus
Venera - Puella, Amissio
Sunce - Fortuna Maior (sunce u zenitu), Fortuna Minor (zalazeće sunce)
Mars - Puer, Rubeus
Jupiter - Acquisitio, Laetitia
Saturn - Tristitia, carcer
Gornji mesečev čvor - Caput Draconis (može i sfera zvezda stajačica)
Donji mesečev čvor - Cauda Draconis (može i Zemlja)

Tabela 3 - tarot i astrološke atribucije geomantijskih figura (vidi još: Neke atribucije hebrejskog alfabeta)  
Via - Princeza pehara, Obešeni čovek, element Voda
Populus - Kraljica pehara, Kočijaš, Rak 
Albus - Kralj mačeva, Ljubavnici, Blizanci
Coniunctio - Kralj diskova, Pustinjak, Devica
Puella - Kraljica mačeva, Pravda (Ravnoteža), Vaga
Amissio - Princ diskova, Prvosveštenik, Bik
Fortuna Maior - Princ štapova, Snaga (Strast), Lav
Fortuna Minor - Princeza mačeva, Luda, element Vazduh 
Puer - Kraljica štapova, Car, Ovan
Rubeus - Princ pehara, Smrt, Škorpija
Acquisitio - Kralj štapova, Veština (Umerenost), Strelac
Laetitia - Kralj pehara, Mesec, Ribe
Carcer - Kraljica diskova, Đavo, Jarac
Tristitia - Princ mačeva, Zvezda, Vodolija
Caput Draconis - Princeza diskova, Svet (Univerzum), element Zemlja
Cauda Draconis - Princeza štapova, Sud (Eon), element Vatra

Tabela 4 - slovne atribucije geomantijskih figura (latinično i hebrejsko) 

Vidljivo je da se u latiničnoj verziji geomantijski alfabet sastoji iz određenog broja suglasnika, odnosno QFDLMCGXBNPTRSKZ. To znači da se reči pisane geomantijskim alfabetom izgovaraju određenim načinom spelovanja, poput recimo enohijanskog.
Via - Q, hebrejsko mem
Populus - F, hebrejsko het
Albus - D, hebrejsko zain
Coniunctio - L, hebrejsko jod
Puella - M, hebrejsko lamed
Amissio - C, hebrejsko vav
Fortuna Maior - G, hebrejsko tet
Fortuna Minor - X, hebrejsko alef
Puer - B, hebrejsko he
Rubeus - N, hebrejsko nun
Acquisitio - P, hebrejsko samek
Laetitia - T, hebrejsko kof
Carcer - R, hebrejsko ain
Tristitia - S, hebrejsko cadi
Caput Draconis - K, hebrejsko tau
Cauda Draconis - Z, hebrejsko šin

Tabela 5 - brojčane vrednosti latiničnih slova po geomantijskom alfabetu 
Ova slova se mogu izgovarati na isti način kao i enohijanska čija su ovo latinični ekvivalenti, ali o tome u narednom postu na ovu temu. Binarni kodovi geomantijskih figura otkrivaju skrivenu brojčanu vrednost svakog slova.
Q - 1111 = 15
F - 0000 = 16 (zapravo Nula, ali praktičnosti radi figura Populus ima najveću vrednost) 
D - 0010 = 2
L - 0110 = 6
M - 1011 = 11
C - 1010 = 10
G - 0011 = 3
X - 1100 = 12
B - 1101 = 13
N - 0100 = 4
P - 0101 = 5
T - 1000 = 8
R - 1001 = 9
S - 0001 = 1 
K - 0111 = 7
Z - 1110 = 14

Tabela 6 - mogući izgled slova geomantijskog alfabeta (mogu poslužiti i simboli iz tabele 9). Primena ovih slova je veoma široka i mogu se od njih sastavljati talismani, praviti amajlije i sl.

Tabela 7 - prostorni raspored geomantijskih figura (vidi: Izgradnja ličnog hrama). 
Da bi sebi lakše predstavili i zapamtili prostorni raspored sila oličenih geomantijskim figurama, a što je od koristi tokom praktičnih vizuelizacija, zamislimo prostor označen sa četiri stuba postavljenih prema stranama sveta. Svaki stub ima temelj, prizemlje, sprat i potkrovlje. Uz geomantijske figure priložene su i atribucije tarota.

Istočni stub: karta Carica
potkrovlje - Puer / karte Car, Kraljica štapova, II - III - IV štapova;
sprat - Amissio / karte Prvosveštenik, Princ diskova, V - VI - VII diskova;
prizemlje - Albus / karte Ljubavnici, Kralj mačeva, VIII - IX - X mačeva;
temelj - Fortuna Maior / karte Luda, Princeza mačeva, As mačeva;

Severni stub: karta Kula
potkrovlje - Populus / karte Kočijaš, Kraljica pehara, II - III - IV pehara;
sprat - Fortuna Maior / karte Strast (Snaga), Princ štapova, V - VI - VII štapova;
prizemlje - Coniunctio / karte Pustinjak, Kralj diskova, VIII - IX - X diskova;
temelj - Caput Draconis / karte Svet (Univerzum), Princeza diskova, As diskova;

Zapadni stub: karta Točak sreće
potkrovlje - Puella / karte Pravda (Ravnoteža), Kraljica mačeva, II - III - IV mačeva;
sprat - Rubeus / karte Smrt, Princ pehara, V - VI - VII pehara;
prizemlje - Acquisitio / karte Veština (Umerenost), Kralj štapova, VIII - IX - X štapova;
temelj - Via / karte Obešeni čovek, Princeza pehara, As pehara;

Južni stub: karta Sunce
potkrovlje - Carcer / karte Đavo, Kraljica diskova, II - III - IV diskova;
sprat - Tristitia / karte Zvezda, Princ mačeva, V - VI - VII mačeva;
prizemlje - Laetitia / karte Mesec, Kralj pehara, VIII - IX - X pehara;
temelj - Cauda Draconis / karte Sud (Eon), Princeza štapova, As štapova;

Pod i svod imaginarne simboličke kuće ili hrama nemaju adekvatne geomantijske atribute, već samo tarot - svod je Mag, pod je Prvosveštenica.

Tabela 8 - mikrokosmičke atribucije geomantijskih figura. 
Na donjoj slici vidimo arapski talisman protiv pošasti, koji zapravo predstavlja idealan poredak geomantijskih simbola u čoveku, iz čega izvodimo prikazanu tabelu.
Via - stomak
Populus - levi bubreg
Albus - pleksus solaris
Coniunctio - desni bubreg
Puella - desno rame i nadlaktica
Amissio - leva šaka i podlaktica
Fortuna Maior - desna natkolenica
Fortuna Minor - leva natkolenica
Puer - levo rame i nadlaktica
Rubeus - vrat
Acquisitio - desna šaka i podlaktica
Laetitia - glava
Carcer - grudi, srce
Tristitia - genitalije 
Caput Draconis - leva potkolenica i stopalo
Cauda Draconis - desna potkolenica i stopalo

Naravno, ovim se ne iscrpljuju saobraznosti geomantijskih figura sa ljudskim telom, pa ću ih navesti još nekoliko.
Tabela 9a
Via - creva, kičma, koštana srž, uretra
Populus - grudni koš, želudac
Albus - vid, pluća, bubrezi
Coniunctio - falus, vagina
Puella - lice, grudi, ženske genitalije
Amissio - čelo, znojne žlezde, bešika
Fortuna Maior - nozdrve, bronhije
Fortuna Minor - mozak, glava
Puer - muške genitalije
Rubeus - mali mozak, uši, arterije
Acquisitio - vilice, dušnik, jetra, stidna kost
Laetitia - larinks, grudni mišići, stopala, tanko crevo
Carcer - mozak, grudni koš
Tristitia - štitnjača, ramena, lopatice, debelo crevo, članci
Caput Draconis - glava, krv
Cauda Draconis - vene, žuč, noge, genitalije


Tabela 9 - simbolički oblici geomantijskih figura

Via

Populus 

Albus 

Coniunctio 

Puella 

Amissio 

Fortuna Maior 

Fortuna Minor 

Puer 

Rubeus 

Acquisitio 

Laetitia 

Carcer 

Tristitia 

Caput Draconis 

Cauda Draconis 
Nastavak sledi, u kome ću opisati praktične aspekte rada sa geomantijskim figurama, kao i dodatne tabele raznih nivoa značenja...