Saturday, April 9, 2016

Androgin i ženska moć


Vidi slično:
Žena opasana mačem

Predanja kažu kako je androgin savršeno biće jer obuhvata muško i žensko u jednom telu, u jednoj duši, u jedinstvenoj svesti i samosvesti, kakva je, dodao bih, nepojmljiva ljudskim bićima ne-mitološkog vremena, budući da su ovi uskraćeni time što su suštinski osakaćeni. Bogovi su raspolutili to moćno biće te od njega stvorili muškarca i ženu kao nedostatna, nezaokružena bića čija međusobna odeljenost uzrokuje poznatu nam dinamiku „rata polova“ i svu teskobu koja se javlja kao posledica takvog stanja stvari. Hajde da vidimo zašto je to tako? Zapitajmo se zašto je androgin savršen, jer ako uspemo da proniknemo u to pitanje, onda će nam biti jasno i zbog čega su bogovi raspolutili to nadčovečansko biće. Priroda tog bića predstavlja esencijalno jedinstvo jer prethodi dualnosti, odnosno razdvojenosti muškog i ženskog načela, muške i ženske svesti, moći i snage. To jedinstvo je predstavljeno krugom. Mirča Elijade napominje kako „još jedan dokaz da u dvopolnosti prvog čoveka treba videti izraz savršenosti i celovitosti jeste činjenica da je iskonski androgin često prikazivan kao okrugao.“(1) 

U knjigama Karlosa Kastanede rečeno je da ljudska bića u viđenju vidovitih čarobnjaka Meksika podsećaju na jaje. Zapravo reč je o energetskoj čauri koja ima jajast oblik. Kastanedin mitski učitelj i vidovnjak Don Huan rekao je da su nekada ljudska bića, viđena kao energetska čaura, imala sferičan oblik. U međuvremenu su ljudska bića izgubila sferičan oblik, zadobivši jajasti kakav danas imaju. Taj praistorijski prelazak sa lopte na jaje, u pogledu izraza energetske forme ljudskog bića, ključan je trenutak u bitisanju čovečanstva na ovome svetu. Ukidanje androgina od strane više sile jeste rasecanje te savršene sfere, odnosno jedinstvenog stanja svesti koje je u tradiciji hermetizma poznato kao uroboros, predstavljenog zmijom koja drži svoj rep u ustima te tako formira kružnicu.

U simboličkom smislu androgin je uroboros, budući da taj simbol, između ostalog, označava neizdiferenciranu svest, stanje nekakve nevinosti koja podseća na fetus u materici. O uroborosu, jungovac Erih Nojman, u knjizi Istorijsko poreklo svesti, kaže: 
„Ovo okruglo i biće u okruglom, biće u uroborosu, simboličan je prikaz jednog stanja ranog čovečanstva, ranog detinjstva čovečanstva.“(2) 
Nojman opisuje to vreme detinjstva čovečanstva kao vreme savršenosti, pre nastanka suprotnosti, dok simbol uroborosa, po Nojmanu, predstavlja samoopis velikog svetskog vremena u kojem još nije bilo nikakve svesti. Ipak, iako se slažem da simbol uroborosa odgovara tom primordijalnom stanju čovečanstva mitološkog Zlatnog doba, naročito jer se uroboros kao zmija dovodi u vezu sa bogom Hronosom (grčkim Saturnom), koji je po legendi bio vladar tog prvog doba čovečanstva – ne bih se složio sa tvrdnjom o nedostatku bilo kakve svesti. Svest Zlatnog doba, svest uroborosa, na neki način je totalna, jer obuhvata sve stvari i pojave u jednu celinu koja sa pozicije današnje svesti deluje neizdiferencirano, neprofilisano, budući da nije egocentrična.

Androgin, odnosno uroboros, takođe može biti prikazan i simbolom koji tvore brojevi 6 i 9 (69), a što predstavlja i astrološki simbol Raka. U tom slučaju uočavamo spoj prirode Sunca, koje je u numerologiji i kabali predstavljeno brojem Šest, i Meseca predstavljenog brojem Devet. Zajedno, ta dva broja daju broj 15, koji u tarotu nosi karta Đavo, inače prikazan kao androgino biće. Tako uz pomoć asocijativnog niza, dolazimo i do alhemijskog simbola rebisa, kojeg je u XVII veku objavio Bazil Valentin. Kao spoj Sunca i Meseca, muškog i ženskog, rebis ukazuje na alhemijski značaj androgina. Njegova leva strana je ženska i drži uglomer koji predstavlja lunarno-htonske sile, dok desna muška strana drži šestar projekcije kao simbol solarno-nebeskih uticaja. Iznad njegove glave je simbol planete Merkura koji sam po sebi takođe ukazuje na androginost. Ostale planete se dele u zavisnosti od toga da li njihovi glifovi sadrže krug, polukrug (polumesec) ili samo krst. Venera i Mars, budući da sadrže krug, pripadaju Suncu, odnosno muškoj, desnoj strani, dok Jupiter i Saturn, čiji simboli imaju samo krst u kombinaciji sa polukrugom, pripadaju Mesecu, tj ženskoj, levoj strani. Dvostruki lik stoji na zmaju, čime se naglašava njegova snaga. Ispod zmaja je krilata kugla u kojoj je ocrtana trostruka i četvorostruka projekcija, svet principa i elemenata, nad kojim vlada androgina moć i jedinstvena svest. 


Takođe, mogli bismo pronaći paralelu rebisa sa gnostičkim božanstvom Abraksasom koji, između ostalog, označava revoluciju, kružnicu, odnosno godinu. Dakle, rebis je u osnovnim crtama simbol sličan uroborosu, odnosno androginu, a preko njih i Đavolu iz tarota. Tako smo ustanovili asocijativni lanac androgin-uroboros-rebis-abraksas-Đavo… Svi oni ukazuju na vreme, protok vremena i gospodarenje istim, odnosno ovladavanjem procesima kojima je potrebno mnogo vremena da se u prirodi dese sami od sebe, a upravo je ta manipulacija vremenom jedna od temeljnih postavki alhemijske operacije pretvaranja neplemenitih metala u zlato. No, to nije kraj, jer je u taj lanac moguće udenuti još jednu kariku, još jedan fantazmagorijski magični lik, a to je Bafomet, koji je takođe androgino biće.



Androginski ideal drevne mitske prošlosti u današnjoj dekadentnoj optici ima obličje nafrakanog transvestita, svodeći androginost na stilsku figuru homoseksualnosti ili transeksualnosti. Međutim, reč je o mnogo savršenijem biću nego što bi to mogao biti nekakav žena-muškarac kakve danas možemo videti, s obzirom da bi to superljudsko biće neodređenog pola moglo po potrebi sebe preobraziti u muško ili žensko. Zapravo, teško je zamisliti stanje svesti, ambijent i vreme kada nije bilo toliko dramatično važno da li je neko muško ili žensko, s obzirom da je seksualnost imala posve drugačiji način ispoljavanja. Ti mitski androgini praljudi su mogli biti u mnogo većoj meri muževniji nego što su to današnji muškarci ili muškarci istorijske prošlosti. Vremenom je čak došlo i do opadanja muškosti, naročito u okviru sofisticiranijih kultura i civilizacija, a ponajviše u uslovima tzv moderne civilizacije, koja je zapravo pseudocivilizacija (nastala kao metastaza Zapadne civilizacije). Poslednji i dekadentni ostaci institucija za ustanovljavanje i jačanje muškosti jesu moderna tajna društva, svojevrsni naslednici drevnih i primitivnih tajnih društava kao ekskluzivnih muških klubova. 
„Obredne svetkovine posvećenja naglašavaju identifikovanje s muškom zajednicom i verovatno se korene u atavističkoj muškoj solidarnosti, nasleđenoj iz davnih dana velikog lova. Posvećenje predupređuje svako vraćanje na ranu detinju zavisnost od majke i naglašava razvoj snažne muškarčeve identifikacije. Priroda pravi fiziološkog mužjaka, ali kultura i obred posvećenja stvaraju psihološkog muškarca.“(3) 
Savremena civilizacija nema više posebnih institucija za negovanje „atavističke muške solidarnosti“. Time je otvoren put ka biseksualizaciji i panseksualizmu (erotodiverzitetu), čime se rastvara ljudski identitet, ukida se istorija, a ljudska bića bivaju prijemčivija za preoblikovanje, za nešto novo i drugačije, što su zapravo perspektive tzv transhumanizma.
U Krolijevoj Knjizi zakona ima jedan indikativan stih koji daje novi zamajac ovom izlaganju: „Ustanovi u svojoj Kaabi administraciju…“ U originalu na engleskom upotrebljen je izraz clerk-house koji se može upotrebiti za pisara ili sveštenika. Verovatno se u pomenutom stihu misli na duhovnu administraciju, svetu kuću, odnosno hram. Ta Kaaba je poput Ćabe islamskog i preislamskog sveta. Zapravo, reč je o oltaru, crnom kamenu, biblijskom Betilu, ali i crnom kamenu kartaginske boginje Kibele kao jednom od najstarijih simbola Zemlje-Majke. Povodom toga Mirča Elijade piše: 
„Ćaba u Meki i crni kamen u Pesinusu, anikonični lik Kibele, frigijske Velike Majke, donet u Rim za vreme poslednjeg punskog rata, spadaju zapravo među najčuvenije meteorite. Svoju svetost duguju ponajpre svom nebeskom poreklu, ali su u isto vreme slike Velike Majke, istinskog zemnog božanstva. Teško je pretpostaviti da je njihovo nebesko poreklo zaboravljeno, jer narodna verovanja svetost pripisuju svim preistorijskim kamenim alatkama, a koje se nazivaju „kameni groma“. Meteoriti su verovatno postali slike Velike Boginje, jer se verovalo da ih goni munja, simbol nebeskog boga.“(4) 


Kaaba, odnosno Ćaba predstavlja središte sveta, pa se otud ova poruka Knjige zakona, kao doktrinarnog priručnika magike novog eona, može protumačiti da se od adepta traži da simbolički ustanovi sopstveni centar sveta. Elijade tvrdi da se u islamu Ćaba smatra središtem sveta, „ne zato što je sama bila u središtu, već zato što se iznad nje, u središtu neba, nalaze „Vrata neba“. Padajući na zemlju, Ćaba je očito udarila u nebeski svod i probila ga, a kroz taj se otvor uspostavila veza između Zemlje i Neba. Upravo tu i jeste Axis Mundi.“ Takođe, o androginoj prirodi Betila pisao je i Dimitrij Mereškovski u knjizi Tajna zapada: 
„U Vavilonu, Pafosu, Amatusu, Edesi i drugim posvećenim gradovima, bog-boginja, Sin-Majka, Adonis-Astarta, Baal-Ašera, zatočeni su u jednom muškarcu-ženi, Bet-Elu. Sam njegov konus označava mušku suštinu u Bogu, a brazde i žljebovi u podnožju kupe jesu ženska suština, čitav Bet-El – bog Androgin – jeste Muškarac-Žena.“(5)


Da ovde ponovim ono što sam u drugačijem kontekstu napisao na ovoj strani: Babalon, pehar i lav-zmija II. Postoji veza između Bafometa i svetog kamena. Bafomet je, poput rebisa, dvostruka stvar, budući da je androgino biće. Kao hermafrodit on sadrži prirodu Merkura/Hermesa i Venere/Afrodite. Bafomet ima glavu jarca koja u simboličkom smislu predstavlja kamen, jer je astrološki Jarac zemljani znak. Bafometa je moguće dovesti u vezu i sa biblijskim kamenom Betilom, odnosno Božjim kamenom, koji predstavlja Božju kuću, improvizovani Hram u pustinji. Hebrejski ekvivalent Božje kuće je slovo Bet, koje se po nekim izvorima povezuje sa Mesecom, dok je recimo po sistemu hermetizma Zlatne zore povezan sa Merkurom. Činjenica je da simbol Bafometa karakteriše i lunarna, osim merkurovske i venuzijanske prirode. Dalje, Jarac je i posmatrač, te otud Bafomet ima otvoreno treće oko. On je vidilac, pa se tako može dovesti u vezu sa proricanjem. Bafometova baklja je sredstvo krštenja vatrom. Astrološki, Bafomet je izraz uskrsnuća Sunca u kući Jarca. Takođe, po načelu analogije, simbol Bafometa je moguće povezati i sa simbolom lobanje s kostima, koja je drevni inicijatički simbol korišćen i u masoneriji, a predstavlja inicijatičku smrt, odnosno alhemijsko truljenje, odsečenu glavu Jovana Krstitelja itd. Po analogiji sa figurom Bafometa, lobanja je zapravo jarčeva glava, dok njegove prekrštene noge dok sedi na kockastom prestolu koji je nataknut na kuglu, odgovaraju ukrštenim kostima ispod lobanje. Lobanja se opet može dovesti u vezu sa proricanjem, budući da se odvajkada koristi kao sredstvo za gatanje (terafim – glava koja govori). Osim toga, lobanja je i omfalos, odnosno središte sveta, pupak sveta, a zapravo je glava falusa koja simbolizuje upravo centar sveta, kao što je brdo Golgota, odnosno lobanja, na neki način bila središte sveta u vreme Isusovog raspeća. Naposletku, lobanja je, kao simbol smrti, istovremeno i simbol preobražaja. 
U pogledu povezivanja mita o androginu sa biblijskim kontekstom, pozvao bih se na Juliusa Evolu koji kaže: 
„Diferencijacija polova odgovara položaju prelomljenog bića i stoga izgubljenog i smrtnog: dualni položaj onog koji život nema u sebi, nego u drugom; stanje koje se, ovde, ne smatra prvobitnim. Tako, u pogledu potonjeg, mogla bi se utvrditi paralela sa samim biblijskim mitom, kako u njemu Adamov pad ima za posledicu njegovo isključenje sa Drveta Života. I u Bibliji se govori o androginiji primordijalnog bića sačinjenog na slici Božijoj („muško i žensko stvori ih“ – Knjiga Postanja, I:27), a ima ih koji pripisuju Evi, dopuni muškarca, značenje „Života“, „Živuće“. Kao što ćemo videti, u kabalističkoj interpretaciji odvajanje Žene-Života od androgina stavljeno je u vezu s padom i postaje ekvivalentno isključenju sa Adamovog Drveta Života, da ovaj „ne bi postao kao jedan od nas (Bog)“ i „ne bi živio navijeke“ (Knjiga Postanja, III:22).“(6) 
Dakle, kao što je Eva navodno stvorena iz Adamovog tela, tako je žensko stvoreno izdvajanjem iz prvobitne savršene muževnosti ljudskog obličja koja je time izgubila tu muževnost. Ovo zvuči paradoksalno: kako nešto što je androgino može biti muževnije od nečeg što je lišeno ženske komponente? Izdvajanjem ženske komponente iz savršenog bića, to je biće izgubilo moć postavši muškarac. U tom smislu muškarac je suštinski impotentan, te je kao takav podložan lunarnom tkanju sudbine i njenim zakonitostima. Samim tim, podložna je i žena, ali nije neophodno da žensko biće bude podložno, jer žena ima mogućnost da se potpuno poistoveti sa lunarnom silom. Ona ima moć da spase muškarca. Žena je sačuvala tu primordijalnu moć, ali ta moć uspavana leži u njenoj materici i gotovo se nikada ne koristi. Upravo je ta moć suštinski razlog istorijskog potčinjavanja žena od strane muškaraca koji se te moći plaše. Doba Vodolije jeste vreme buđenja upravo te moći.
„U svom najdubljem aspektu, eros otelovljuje napor da se prevaziđu posledice pada, da se izađe iz određenosti sveta dvojnosti, da se ponovo uspostavi primordijalno stanje, da se prevaziđe položaj dvojnog postojanja, prelomljenog i uslovljenog „drugim“. To je njegovo apsolutno značenje; to je, prvobitno, tajna koja se krije u onome što gura muškarca prema ženi, još pre svih već spomenutih uslovljenosti koje pruža ljudska ljubav u svojim beskrajnim varijetetima vezanim za bića, koja nisu ni apsolutni muškarci ni apsolutne žene već tako reći nusprodukti jednog i drugog… U seksualnoj ljubavi prepoznaje se najuniverzalniji oblik kroz koji ljudi nejasno pokušavaju da u trenutku unište dvojnost, da egzistencijalno prevaziđu granicu između Ja i ne-Ja, između Ja i Ti, čineći od tela i seksa oruđa za ekstatično približavanje sjedinjenju.“(7)
Muška kultura je učinila sve da žene nikada ne počnu da u punoj meri raspolažu tom moći. Zato su žene često bolji stožeri represivnog društvenog poretka koji inhibira njihovu suštinsku magijsku ženstvenost, jer su vaspitane da budu takve. I uglavnom nisu vaspitane od strane muškaraca nego od strane drugih žena. Čak ni matrilinearnost ne radi u korist žena. Amori de Rjenkur na jednom mestu ističe da „matrilinearno izvođenje porekla i matrilokalno boravište ne podrazumevaju nadmoć žene, već samo nadmoć ženinih muških rođaka.“(8) Pravi matrijarhat sa sociološke tačke gledišta, zapravo nikada nije postojao, niti je položaj žena ikada bio viši od položaja muškaraca, bilo da je reč o patrilinearnim ili matrilinearnim društvima i zajednicama. Ističem de Rjenkurovu ocenu da čak i muškarčevo „potonje obožavanje ženskog stvaralačkog načela kao vrhunskog kosmičkog entiteta nije značilo da je ženi ustupio ijedan deo svojih političkih povlastica.“(9) Isto tako, opšte je poznato da hrišćanstvo ne bi bilo uspešno i ne bi odnelo prevagu nad konkurentskim religijama pozne antike, kao što je to recimo bio mitraizam, da nije bilo podržano od strane žena. Snaga ženske vere je utemeljila hrišćanstvo.

Fusnote:
(1) Mirča Elijade, Rasprava o istoriji religijaAkademska knjiga, Novi Sad, 2001, str 491.
(2) Erih Nojman, Istorijsko poreklo svesti, Prosveta, Beograd, 1994, str 23.
(3) Amori de Rjenkur, Žena i moć kroz istorijuVERZALpress, Beograd, 1998, str 82.
(4) Mirča Elijade, Rasprava o istoriji religija, str 275. O ovoj temi opširnije vidi od istog autora Kovači i alhemičari.
(5) Dimitrij Mereškovski, Tajna Zapada: Atlantida/Evropa, Metaphysica, Beograd, 2002, str 200, poglavlje Sramotna rana, odeljak XVII.
(6) Julius Evola, Metafizika seksa, poglavlje Mit o androginu, Gradac, Čačak, 1990, str. 61.
(7) Evola, isto, str. 61-62. 
(8) Amori de Rjenkur, Žena i moć kroz istoriju, str 74.
(9) Amori de Rjenkur, isto.

No comments:

Post a Comment

Cenio bih konstruktivnu kritiku, bolju argumentaciju i lepo sročena pitanja.
Sve zabeleške na blogu su autorski tekstovi i ne smeju se prenositi bez dopuštenja autora. Ako biste hteli da tekst sa bloga na bilo koji način upotrebite, u celini ili delimično, molim Vas da me kontaktirate. Hvala.
dorijan.nuaj@gmail.com
All notes in this blog may not be reproduced without permission of author. If you want to copy text from the blog or to use in any way, in whole or in part, please contact me. Thank you.