Tuesday, March 29, 2016

Vreme, novac, zlatna podloga čovečanstva


Svako je čuo za izreku vreme je novac, koja predstavlja izraz vladavine kvantiteta (Genon) modernog doba. U metafizičkom smislu to zaista jeste istina, ako stvari predstavimo adekvatnim simboličkim ekvivalentima. Vreme je eon, ciklus, kružnica, spirala, pa je otud u simboličkom smislu priroda vremena lunarna. Novac je točak, disk, materijalni aspekt vremenske kružnice. Gospodar vremena ujedno je i gospodar diskova, odnosno novca. U civilizacijskom smislu, fenomen tzv ubrzanja vremena adekvatan je inflaciji, odnosno ubrzanju povećanja količine novca. To ubrzanje u vezi je sa povećanjem brojnosti čovečanstva. Plodnost je prvenstveno lunarno svojstvo, pa je otud na delu hiperprodukcija lunarnih uticaja. Veća brojnost ljudi, povećanje gustine, utiče na povećanje novčane mase, a ova na brzinu protoka vremena, odnosno na utisak brzine. 

Često se nađemo u situaciji da nam nedostaje novac, da nemamo vremena. Novac je božanstvo, a na dolarskoj novčanici lepo piše da u Boga mi verujemo. U novac verujemo, u novac koji je vreme, u novi svetski poredak vremena, u novi eon, novo doba. Taj iskaz je sintaksički simbol revolucionarne projekcije budućnosti koja se razvija iz zadate sadašnjosti koja je i sama ideološka projekcija. Projekcija je zapravo investicija. Eventualni iskorak ka usporavanju vremena, u skladu sa izloženim, podrazumevao bi izvesno populaciono rasterećenje, odnosno smanjenje novčane i ljudske mase. Takav iskorak bio bi u neskladu sa aktuelnim mentalitetom projekcije neprekidnog rasta profita, ekonomskog i rasta populacije, ali je ispravan u pogledu optimizacije procesa održavanja moći.


Svaka civilizacija se u jednom trenutku nađe u deficitu upotrebivog ljudskog materijala. Kada ga ima u izobilju nemilice se troši. Ključ vitalnosti zajednice, društva, civilizacije, jeste u dobrom upravljanju tzv ljudskim resursima, odnosno u dobrom raspolaganju ljudskim materijalom. Bolje je imati jednog vrednog koji se svojim svojstvima uklapa u našu viziju pojedinca i društva, nego deset bezvrednih i neuklopivih. Vreme je za racionalizaciju. Ta demografska racionalizacija slična je denominaciji neke inflatorne valute skidanjem nula. Dakle, vreme je za veliko skidanje nula. Pre ili kasnije svaka civilizacija biva zatrpana gomilom đubreta. Tu gomilu čini masa beskorisnih, nesposobnih, lenjih te krajnje štetnih i parazitski nastrojenih ljudi. Ljudske mase se teško mogu popraviti, ali civilizacija može – uklanjanjem beskorisnih, nesposobnih, štetnih i parazitski nastrojenih individua ili grupa. To uklanjanje podrazumeva uvođenje restriktivnog i segregacijskog oblika društvenog i ideološkog uređenja koje odudara od do sada projektovanog inflatornog modela neograničenog rasta. Ovaj metod podrazumeva novi način društvene stratifikacije u skladu sa suštinskom vizijom održanja moći prosvećene elite koja upravlja procesom projekcije vremena, odnosno poretka u vremenu. Za tako određenu svrhu, načelo društvene segregacije i nove stratifikacije, odudaraće od dosadašnjih istorijskih i tradicionalnih modela.

Ljudska bića su isto što i novac, ona su agens vremena. Ljudi su mali, mikrokosmički krugovi, mikrociklusi, monade koje masovnim usmeravanjem ostvaruju viziju društvenih planera, odnosno predstavnika i medijuma prosvećene inteligencije koja stvara. U simboličkom smislu, ljudska bića su poput (ne)obrađenih kamenih kocki koje su naslagane u piramidalnu građevinu na čijem iluminirajućem vrhu obitava prosvetljena elita obdarena vizijom celine i superiornijom inteligencijom. Odnosno, sve što sam naveo, deluje poput nekakve racionalističke utopije koja bi trebalo da bude ostvarena u idealnom poretku. U stvarnosti to nije tako, nego su na delu nekakve ružne i asimetrične građevine bez mnogo smisla i kohezije. Lunarna hiperprodukcija neminovno sa sobom vuče i lučenje otrova (vidi Revolucija katastrofe i demon informacija).

Diskovi iz tarota predstavljaju simbol fluidne osnove materije. Oni su ono što je pokretno i dinamično u sistemu materijalnog postojanja. Astrološki simbol takvog stanja je znak Bika, budući da Bik predstavlja vodeni aspekt elementa Zemlje. Takođe, geomantijski ekvivalent Bika je Amissio, odnosno znak koji predstavlja rasipanje, trošenje, gubitak, oticanje, ali istovremeno oslikava i žensku siluetu, a što ukazuje na plodnost, rađanje, senzualnost, Majku Zemlju itd. Amissio je simbol novca, a novac je da se troši. Naposletku, figura Amissio ukazuje i na protok vremena koje ima akvatička svojstva, odnosno asocira na peščani sat. Nasuprot figuri Amissio, kao komplementarnu imamo Acquisitio, odnosno figuru koja ukazuje na sticanje, dobitak, tezaurisanje. Dakle, vidimo komplementarni odnos venuzijanske prirode Bika i jovialne prirode znaka Riba koje tradicija hermetizma pripisuje znaku Acquisitio. Ribe daruju, Bik troši. U simbolizmu velikih arkana tarota, Bik je Prvosveštenik/Papa, odnosno lice korisnik budžeta; Ribe su predstavljene kartom Mesec sa kojeg kaplje spasiteljska donatorska rosa amriti pravo u pehar korisnika budžeta.


Kada u raspravu uvedemo zlato, dolazimo do novih spoznajnih momenata u pogledu teme novca i vremena. Zlato je novac, odnosno u idealnom smislu, ono je podloga papirnom novcu. U naše vreme to nije tako, što novac čini pokvarenim, klifotičnim, fantomskim, odnosno ispraznim fenomenom. Otud je ekonomija koju tvori takav novac zapravo crna, nihilistična, parazitska i satanska, kompletno zasnovana isključivo po lunarnim načelima. Samo sjaj zlata može uneti svetlost u ekonomske odnose i time urediti same društvene odnose u trajan i ne toliko dinamičan oblik. Brojnost ljudske vrste mora biti usaglašena sa količinom zlata koje stoji u svojstvu podloge novca. Simbolički, zlato je sunčev metal; papirni novac, odnosno emisija, jeste lunarni fenomen. Novac je, poput vremena, projekcija solarne svetlosti posredstvom lunarne refleksije. U stanju kakvo imamo danas lunarna komponenta je otrgnuta od solarne te samim tim dovedena do izopačenja, do beskrajne inflacije iluzije i senki. Mesečev nektar pretvoren je u otrov. Novac je udarna pesnica nihilističkih i destruktivnih sila.


Sunce je temeljni parametar protoka vremena jer određuje osnovni ritam. Zlato je u poretku simbolizma tarota predstavljeno kartom XIX Sunce, dok je manipulacija diskovima, odnosno novčićima evidentna u kartama I Čarobnjaka/Maga i XII Obešenog čoveka. I Mag je gospodar novca, solarni princip Hadita koji upravlja točkovima eona. XII Obešeni čovek je opsednuti, odnosno obrnuti pentagram, izokrenuti mikrokosmos. On je žrtva ili objekat delovanja Čarobnjaka, bilo da je taj uticaj zlokoban ili isceljujuć. Obešeni čovek je ekvivalent glifu M, koji predstavlja vodu, masu, gomilu, more čovečanstva (što se geomantijskim simbolizmom može izraziti lunarnom figurom Populus, čiji je ekvivalent pun Mesec). Mesec, kao simbolički nosilac plodnosti, jeste taj koji generiše masu. Mesec je odavno izgubio značaj u procesu merenja vremena, s obzirom na to da su osnovni parametri civilizacijske svesti čovečanstva na neki način usiljeno solarni. Ta usiljenost, odnosno refleksija tog solarnog hibrisa, vidljiva je u opresivnom karakteru bezmalo svake istorijske civilizacije. Mesec je na prirodniji način ukazivao na protok vremena. Mesec je poput mitske ptice Feniks, pošto se, kako to kaže Mirča Elijade, ponovo rađa iz sopstvene tvari, jer mu je to predodređeno.[1] Mesec je, nebesko telo koje raste, smanjuje se i nestaje te kojim vlada univerzalni zakon postojanja, odnosno života i smrti. Na osnovu te analogije Mesec je povezan sa fenomenom rađanja i smrti, kao i sa svakom vrstom promene. Otkriće mesečevog ritma je, po Elijadeu, omogućilo misaone sinteze između raznorodnih stvarnosti te je utemeljilo svaki vid dualizma. Otud je Mesec u neku ruku majka analogije, a analogija je jedan od temeljnih postulata magijskog mišljenja.[2] Vidi dalje Doba vodolije i svetski socijalizam





[1] Mirča Elijade, Rasprava o istoriji religija, poglavlje Mesec i lunarna mistika, odeljak 47. Mesec i Vreme, Akademska knjiga, Novi Sad, 2011, str. 195.
[2] „Najstariji indoarijski koren reči koji se odnosi na zvezde je onaj koji označava mesec: to je koren me, koji u sanskritu daje mami, što znači „merim“. Mesec je univerzalna mera.“ Mirča Elijade, isto, str. 196.