Monday, February 19, 2018

O elementima i bojama slova i reči

Henri Kornelijus Agripa je u knjizi De occulta philosophia, odeljak o elementima, opisao njihova svojstva na sledeći način:

Vatra - suvo i vruće;
Voda - hladno i vlažno;
Vazduh - vruće i vlažno;
Zemlja - hladno i suvo;

Na osnovu ove sheme uviđamo da su elementi Vatre i Vode suprotnih svojstava. Vatra i Zemlja imaju kao zajedničku prirodu suvoću, dok Vazduh i Voda dele svojstvo vlažnosti itd. Takođe, Agripa daje i Platonovu podelu koja u obzir uzima po tri svojstva elemenata:

Vatra - sjajno, lagano i pokretno;
Voda - tamno, čvrsto i pokretno;
Vazduh - tamno, lagano i pokretno;
Zemlja - tamno, čvrsto i nepokretno;

U Platonovoj shemi uviđamo da samo element Vatre poseduje sjaj, dok je samo Zemlja nepokretna. Za razliku od svojstava koje daje Agripa, u Platonovoj podeli suprotnost se očituje između elemenata Vatre i Zemlje. U suštini, obe klasifikacije se nadopunjuju, tako da u praktičnom razmatranju možemo uzeti u obzir svih pet svojstava za svaki element radi promišljanja njihove prirode. Tako naposletku imamo potpuniju listu:

Vatra - sjajno, lagano i pokretno / suvo i vruće;
Voda - tamno, čvrsto i pokretno / hladno i vlažno;
Vazduh - tamno, lagano i pokretno / vruće i vlažno;
Zemlja - tamno, čvrsto i nepokretno / hladno i suvo;

Dalje u tekstu, u pomenutoj knjizi, Agripa je predstavio prirodu elemenata u proporcionalnoj shemi. Tako je, po njemu, element Vatre četiri puta sjajniji od Vazduha, ovaj dva puta sjajniji od Vode, dok je Voda dva puta sjajnija od elementa Zemlje. Vatra je tri puta pokretljivija od vazduha, ovaj je četiri puta pokretljiviji od Vode, dok je Voda četiri puta mobilnija od Zemlje. U ovim Platonovim svojstvima elemenata prepoznajemo sličnost sa indijskim pojmom gune, koja označava kakvoću supstance. Sjaj ukazuje na gunu satvas, pokretljivost na radžasčvrstoća na tamas. Na osnovu Agripine sheme dolazimo do liste sledećih proporcija elemenata:

Vatra:Vazduh / sjaj - 4:1; pokretljivost - 3:1; čvrstina 1:2;
Vazduh:Voda / sjaj - 2:1; pokretljivost - 4:1; čvrstina 1:3;
Voda:Zemlja / sjaj - 2:1; pokretljivost - 4:1; čvrstina 1:3;

Na osnovu ove sheme možemo izračunati apsolutne vrednosti sva tri svojstva. U pitanju su fiktivne jedinice koje odražavaju odnos proporcije pomenutih svojstava:

Vatra / sjaj - 16; pokretljivost - 48; čvrstina - 1;
Vazduh / sjaj - 4; pokretljivost - 16; čvrstina - 3;
Voda / sjaj - 2; pokretljivost - 4; čvrstina - 9;
Zemlja / sjaj - 1; pokretljivost - 1; čvrstina - 18;

U raznih ezoterijskim školama određene boje pripisane su elementima. Vatra je crvene boje, Vazduh žute, Voda plave a Zemlja zelene. Naravno, može i drugačije, ali se meni ovakva klasifikacija čini funkcionalnijom, mada to zavisi od toga šta je zapravo nečiji cilj. U praktičnom smislu to znači da tri preostale boje iz palete osnovnih sedam duginih boja, predstavljaju mešavine elemenata. U ovom slučaju zelenu boju tretirao sam kao boju mešavine elemenata Vazduha (žuta) i Vode (plava), dok sam indigo boju pripisao prirodi elementa Zemlje ili mešavini elemenata Zemlje i Vode. Možda se neko ne bi sa ovim složio, ali voleo bih onda da vidim kako bi taj rešio čitav sistem.

Po kabali hermetičkog reda Zlatna zora, svakom slovu hebrejskog alfabeta, kao i svakoj sefiri na dijagramu Drveta života, pripisana je po jedna boja za svaki od četiri nivoa kabalističke sheme univerzuma. Tako imamo 22 slova i 10 sefira u četiri varijante boja, što daje jednu složenu paletu od 128 nijansi. U praktičnom smislu uglavnom se koriste, za sefire - brijaha (arhanđeoska ravan), a za slova, koja predstavljaju staze koje povezuju sefire, boje boje aciluta (najviše, odnosno božanske ravni). Acilut je predstavljen vatrenim, a brijah vodenim elementom. Ono što je meni podovom ovoga palo napamet jeste da izračunam vrednosti sjaja slova hebrejskog alfabeta u skladu sa shemom koju je izneo Agripa. To sam učinio polazeći od boja datih u skalama koje je koristila Zlatna zora. Čvrstinu i pokretljivost u ovom slučaju nisam uzimao u obzir, jer mi se čini da je prirodnije predmetu ovog ogleda pristupiti prvo preko boja, odnosno vizuelno, a što otvara put i ka audionom. 

Na listi koja sledi predstavljeno je svako slovo hebrejskog alfabeta, njegov latinični ekvivalent, brojčani izraz sjaja, pripisanu kabalističku boju, akord i pol, dok poslednji atribut u nizu čini nešto što sam prirodao kako bih u apstraktnim jedinicama prisustva elemenata, a na osnovu kabalističke boje, odredio elementarnu prirodu svakog slova. Primetićete da elementarna priroda koju sam pridodao ne odgovara uvek pripisanoj elementarnoj prirodi nekog određenog slova. Na primer, slovo samek predstavlja vatreni znak Strelca, ali pošto je njegova boja u brijahu plava, otud je iz te perspektive priroda tog slova zapravo vodena, dok recimo slovo vav ima tri vatrene i jednu vazdušnu prirodu kao ekvivalente njegovoj crveno-narandžastoj boji itd.;

Alef, A, 4, bledo-žuta, E, uglavnom muško, vazduh 4x;
Bet, B, 4, žuta, E, muško, vazduh 4x;
Gimel, G, 2, plava, G#, žensko, voda 4x;
Dalet, D, 3, zelena, F#; žensko, vazduh 2x i voda 2x; 
He, H/E, 16, crvena, C, žensko, vatra 4x;
Vav, V/U/O, 14, crveno-oranž, C#, muško, vatra 3x i vazduh 1x;
Zain, Z, 10, oranž, D, muško, vatra 2x i vazduh 2x;
Het, Ch, 7, oranž-žuta, D#, žensko, vatra 1x i vazduh 3x;
Tet, T, 3.75, žuto-zelenkasta, E#, žensko, vazduh 3x i voda 1x; 
Jod, I, Y, 3.5, zeleno-žuta, F, žensko, vazduh 3x i voda 1x;
Kap, K, 2.25, ljubičasta, A#, muško, vazduh 1x, voda 2x i zemlja 1x;
Lamed, L, 3, zelena, F#, žensko, vazduh 2x i voda 2x;
Mem, M, 2, tamnoplava, G#, uglavnom žensko, voda 4x;
Nun, N, 2.5, plavo-zelenkasta, G, muško, vazduh 1x i voda 3x;
Samek, S, 2, plava, G#, muško, voda 4x;
Ain, O/A'a, 1, indigo, A, muško, zemlja 4X;
Pe, P/F, 16, crvena, C, žensko, vatra 4x;
Cadi, C, 2.25, ljubičasta, A#, žensko, vazduh 1x, voda 2x i zemlja 1x;
Kof, Q, 5.75, crveno-ljubičasta (purpurna), B, muško, svi elementi po 1x;
Reš, R, 10, oranž, D, muško, vatra 2x i vazduh 2x;
Šin, Š, 14, crveno-oranž, C, uglavnom muško, vatra 3x i vazduh 1x;
Tau, Th, 1.25, indigo, A, uglavnom muško, zemlja 3x i voda 1x;

Sada već imamo dovoljno materijala da se upustimo u određivanje boja i određenog nivoa pojavnosti nekih reči. Na primer, reč Jahve (IHVH) ima sjaj 12.37, što je približno frekvenciji nijanse boje na pola puta između crvene i oranž (reč je o aritmetičkoj sredini vrednosti sjaja: 3.5+16+14+16 / 4). To ne znači da je ono na šta se reč odnosi takođe te boje, nego je sam izraz j-a-h-v-e narandžasto-crvenog kolorita onako kako se on opaža u jecirahu. U prevodu, koristeći se atribucijama boja brijaha, mi na nivou jeciraha (u astralnom svetlu, uslovno govoreći - anđeoski nivo, element Vazduha) - formiramo otisak frekvencije IHVH. Da bismo to postigli potrebno je da u imaginaciji stvorimo tu boju i održimo je na mentalnom ekranu dovoljno dugo da ona postane autonomni fotizam. Ovde valja naglasiti da u pojedinim knjigama na temu praktičnog okultizma ili meditacija, autori naglašavaju da je meditacija na boje opasna jer stvara probleme u svesti. U tom smislu imam i ličnih iskustava, ali ih ne mogu svrstati u pozitivne niti u negativne. Međutim, da bismo bili sigurni u to šta radimo, nije dovoljno preplaviti svoju imaginaciju određenom bojom, jer to stvara nekakav kontakt sa entitetima astralne prirode saobraznim datoj boji, a oni mogu biti prijateljski, neutralno ili neprijateljski raspoloženi prema nama, ili prosto da reflektuju sadržaje naše svesti. Dakle, u tom smislu možemo razumeti upozorenja o opasnostima, pa ipak ne znači da se ne možemo zaštititi niti upravljati tim sadržajima. 
Kako sam ušao u ovu raspravu u prethodnom pasusu, koristeći se primerom imena biblijskog boga, ma šta mnogi mislili o njemu, red bi bilo da na tom primeru i dovršim misao. Dakle, nećemo odmah početi sa vizuelizacijom crveno-narandžaste boje bez ikakve kontrole. Prvo ćemo se usredsrediti na pojam prve sefire Keter, koja predstavlja ono najviše, dok na ljudskom telu odgovara oblasti neposredno iznad glave. Zatim ćemo belu svetlost Ketera spustiti na nivo našeg srca i projektovati ispred sebe na manje od pola metra. Kada to uradimo zamislićemo kvadrat u boji koja predstavlja prelaz između crvene i narandžaste, a onda kada u imaginaciji učvrstimo tu sliku, u kvadrat zamislimo hebrejska slova jod-he-vau-he. Zašto kvadrat? Zato što reč IHVH sadrži četiri slova. Ako bi u pitanju bila reč od tri slova, zamislili bismo trougao, za pet slova - pentagram ili pentagon itd. Potrebno je sve vreme u svesti održati ideju da je naša imaginacijska konstrukcija sadržana, poput kartuša, u svetlosnom kontejneru poreklom iz sefire Keter. Tek se onda možemo prepustiti da nas nose talasi formule IHVH u boji koju smo zamislili. Naravno, to nije kraj, jer putevi odavde vode bilo u astralnu projekciju, bilo u invokaciju ili nešto treće, zavisno od našeg senzibiliteta. Sve to ima svoje metode, a u pogledu invokacije frekvenciju imena možemo pojačati iscrtavanjem sigila rukom u zamišljenom kvadratu. Za formiranje sigila imena IHVH možete koristiti dijagram koji na simbolički način predstavlja ružu (vidi Ružin krst Zlatne zore). Alternativno, reč IHVH može biti zamišljena i na način prikazan na ilustraciji iznad.

Dakle, reč IHVH je energija crveno-oranž boje, 3/4 ženske prirode, te u sebi sadrži dominantni element Vatre sa značajnim prisustvom elementa Vazduha. Možemo ga audiono predstaviti akordom C#, ili kao kompoziciju F-C-C#-C. Ukoliko imamo sluha, možemo reč j-a-h-v-e otpevati ili odvibrirati u tom redosledu u nekoj akustičnoj prostoriji, pojačavajući i nadopunjujći utisak naše vizuelizacije. Ko ima averziju prema IHVH neka peva i zamišlja nešto drugo. Ko želi da priziva klifot neka željeno ime stavi u kartuš crnog plamena donjeg ketera koji pripada vrhu klifotičnog Drveta smrti. Na ovaj način možemo kontemplirati prirodu svake reči i izraza, pa i onih koji nisu pisani na hebrejskom, jer pravila koja važe za hebrejski alfabet mogu važiti i za ekvivalente hebrejskih slova u drugim alfabetima, ali napominjem da oko toga ne postoji saglasnost među autoritetima, da se tako izrazim.

AL, odnosno El - alef-lamed (bog Heseda) je energija sjaja 3.5, zeleno-žute boje, ujednačene hermafroditske prirode, koja sadrži dominantni vazdušni element uz manjinsko prisustvo vodenog elementa. Odgovarajući akord je F, odnosno zvučna sukcesija akorda E i F#. Vizuelno može biti predstavljeno kao krst u krugu.
AHIH, Ehejeh - alef-he-jod-he (bog Ketera) je energija sjaja 9.87, oranž boje, 3/4 ženske prirode, sadrži dominantni vatreni element (50%) uz gotovo istovetno prisustvo vazdušnog (45%) i vodenog elementa (5%). Akord je F, odnosno zvučna sukcesija akorda E i F#. Vizuelno može biti predstavljeno kao kvadrat.
IHŠVH, Jehošua - jod-he-šin-vau-he (hebrejsko ime za Isusa) je energija sjaja 11.9, odnosno crveno-narandžaste boje, ali sa jačom narandžastom komponentnom nego ona u imenu njegovog oca IHVH. Polna priroda je 3/5 ženska i 2/5 muška te sadrži dominantan vatreni element uz značajno prisustvo vazdušnog. Akord je D, odnosno zvučna sukcesija F-C-C-C#-C. U vizuelnom smislu Jehošua je pentagram.
ADNI, Adonaj, sjaj 3.25, zeleno-žuta boja, akord F, odnosno E-F#-G-F. Pol: ujednačeni hermafrodit, 2/3 Vazduh i 1/3 Voda. Kvadrat.
ŠDI, Šadaj (bog Meseca i Jesoda), sjaj 6.83, oranž-žuta, akord D#, odnosno C-F#-F, 2/3 žensko, 2/4 Vazduh, 1/4 Vatra i 1/4 Voda, oblik je trougao.  
MIM, Majim (voda), sjaj 2.5, plavo-zelenkasta boja, akord G, odnosno G#-F-G#, potpuna ženska priroda, trougao.
AIN, Ain (ništavilo), sjaj 3.33, zeleno-žuta boja, akord F, odnosno E-F-G, 2/3 muška priroda. Trougao.
ALHIM, Elohim (jedno od Božjih imena), sjaj 5.7, crveno-ljubičasta (purpurna) boja, akord B, tj E-F#-C-F-G#, 4/5 ženska priroda. Pentagram.
ŠTN, Šatan, sjaj 6.75, oranž-žuta boja, akord D#, tj C-E#-G, 2/3 muška priroda. Trougao. 
MIKAL, Mihael, sjaj 2.95, zelena boja, akord F#, odnosno G#-F-A#-E-F#, 3/5 žensko. Pentagram.
BLIAL, Belijal (demon), sjaj 3.5, zeleno-žuta boja, akord F, odnosno E-F#-F-E-F#, 3/5 žensko. Pentagram. 
itd.

Ovo su bili neki od primera. Da bi primeri na nekim drugim jezicima i pismima bili verodostojni trebalo bi jasnije precizirati atribucije slova, glasova i boja, ali to sada nadmašuje domet ovog teksta.

Wednesday, February 7, 2018

O idealu objektivnosti

Kada bismo temeljno porazmislili, možda bi nas zapanjilo to koliko problema može biti rešeno jednostavno - metkom u čelo ili skokom u ambis. Ova civilizacija (zapravo pseudocivilizacija) proizvela je toliko problema da je postalo iznimno teško uspostaviti ravnotežu između rešavanja i stalnog stvaranja novih problema. Nije reč samo o tekućim ili nagomilanim problemima, nego i onima u najavi. Živimo u vremenu u kome je postalo nerazumno pozivanje na razum. Svako razumno rešenje veoma brzo biva odbačeno prilikom razmatranja opcija koje stoje na raspolaganju. Pobornici nerazumnih, jednostranih i pristrasnih rešenja, pravdajući svoju tobožnju objektivnost i razumnost, često posežu za argumentom kako bi nastao haos ukoliko njihova nerazumna rešenja ne bi bila primenjena. Dalji poremećaj ionako poremećene ravnoteže smatra se jedinom mogućom, realnom, jeftinom, funkcionalnom, razumnom, normalnom i objektivnom opcijom. Budimo objektivni! - glasi parola.

Dakle, na delu je jedan izopačeni ideal, imperativ, stvoren je jedan perverzni ambijent koji od ljudi iziskuje da budu objektivni - često na sopstvenu štetu. Pa to uopšte nije moguće! Takvo gledište temelji se na veri u objektivnost ljudskog razuma te predstavlja fantomsku projekciju ideologije poznate kao vladavina razuma. Objektivno sagledavanje osobina je nekog čija je svest jako razvijena, daleko više od svesti prosečnog čoveka civilizacije, čoveka kulture i čoveka mase. Zašto se onda ovaj nemogući zahtev postavlja pred one koji mu nisu dorasli? Neko bi rekao da je objektivnost uzor kome trebamo težiti i da je dobro imati razuman, logički i empirijski uzor a ne nekakve iracionalnosti magijske i religijske prirode. Bolje je služiti idealu razuma, težiti objektivnosti nego biti sledbenik kakvog opakog boga koji nalaže pokornost, postavlja sumanute zahteve, uspostavlja nepravedna i nerazumna pravila, daje neutemeljena tumačenja itd. Na prvi pogled ne vidim zašto se sa ovim argumentima ne bi složili. Zar prosvećenost nije uvek bolja od verske i kultne zatucanosti, odnosno mistične odvojenosti u nefunkcionalnoj apstrakciji i jurodivom zanosu? Naravno da jeste, međutim, takođe moramo imati na umu i da je veoma mali broj onih koji su uopšte kadri biti objektivni. Osim toga, njih retko ko sluša, niti mari za njih, niti o njima išta zna. Najrazumniji, najobjektivniji duhovi su upravo oni koje masa smatra nerazumnim, mističnim, ludim. Objektivnost je nemoguć zahtev za pripadnike mase, odnosno bilo koga čija je svest zarobljena odnosima, ustanovama i normama društvenosti. Možemo li reći kako je, recimo, jedan Nikola Tesla bio objektivan? Može li genije uopšte biti objektivan ili je pak neko takav jedino objektivan dok su drugi jednostavno uvučeni u vrtlog lažne objektivnosti, odnosno arbitrarne subjektivnosti koja je sebe proglasila objektivnošću. U svakom slučaju objektivan je neko koga bismo mogli nazvati ekscentrikom. Većina ljudi nisu takvi nego su jednostavno mediokriteti. Svest o neposrednoj pretnji ništenjem podstiče izoštravanje razuma. Nema objektivnosti u tzv masovnom društvu. Nema objektivnosti u društvu koje je zatomilo svaki verodostojan način suočavanja sa smrću i smrtnošću. Samim tim nema ni dijaloga nego besprizorne dreke i histerije.
Da se razumemo, ne mislim kako bi nekakav teološki društveni i vrednosti sistem učinio danas išta bolje i radikalno drugačije. Tzv abrahamske religije (judaizam, hrišćanstvo, islam), kao religije knjige, odnosno religije utemeljene na veri u autoritet božanske objave putem knjige, nisu baš toliko iracionalne kao što bi to na prvi pogled moglo izgledati nekome ko ih slabo razume i malo zna o njima. One su upravo iskorak ka idealu vladavine razuma, jer podrazumevaju sistem tumačenja čija je intencija univerzalistička, sveobuhvatna, utemeljena na razumu i racionalnom zaključivanju. One su sistem tumačenja jednog niza iskaza koje predstavljaju logički zaokruženu celinu. Imaju one i svojih fanatičnih, ostrašćenih, emocionalnih i uopšte iracionalnih trenutaka, ali zar iste nemaju i društvene ideologije zasnovane na modernom, razumnom i empirijskom, poput marksizma-komunizma, fašizma, nacizma, nacionalizma, rasizma, liberalizma, libertarijanizma, anarhizma, feminizma itd? Zašto je bilo koji verski fanatik gori, iracionalniji i zatucaniji od fanatika bilo kojeg od pomenutih modernih i masovnih ideoloških fantazmi? Verski fanatik je otac ideoloških fanatika modernog doba. Danas paralelno postoje i jedni i drugi, uvereni u sopstvenu ispravnost koja je utemeljena u razumu manifestovanom kao autoritet knjige objave ili knjiga eminentnih mislilaca, odnosno filozofa? I jedni i drugi su deo savremenog masovnog društva. Nemojte misliti da su današnji verski fanatici nekakvi survivali prošlosti, podgrejani atavizam srednjovekovlja i anahronizam. Naprotiv, oni su posledica praznine koje su iza sebe ostavile i ostavljaju sekularne i moderne ideologije. U neku ruku Frensis Fukujama je bio u pravu kada je govorio o našem vremenu kao kraju istorije, jer ovo je vreme u kome razne pojave iz različitih vremena istovremeno egzistiraju u jednom ne-vremenu. Tako danas imamo neonacizam, feminizam, islamizam, anarhizam, komunizam, njuejdž, evangelizam, neospiritualizam, libertarijanizam, neoliberalizam, satanizam, neopaganizam itd. Nije retkost da u istom gradu danas obitavaju oni koji prizivaju Allaha, Jahvea, Hrista, prazninu, Satanu, Ktulua, Odina, hudu-loa, ljudska prava, Horusa, Krišnu, Veliku Boginju, vanzemaljce, etničku i rasnu čistotu, političku korektnost, Hitlera, kundalini, Bogorodicu, unutrašnje duhovne vodiče, spiritualne hijerarhije, berzanske indekse... ili ne prizivaju ništa. To je sve novo, a ne vaskrsnuto staro. Ono što je staro jesu osnovne pretpostavke indoktrinacije, ali su pojavni oblici sasvim svojstveni današnjem dobu i mentalitetu masovnog društva. (Naravno, postoje survivali, ali oni nisu predmet ovog teksta.) 

Odakle potiče mit o objektivnosti? Po definiciji, objektivnost je ideal koji ima svoje utemeljenje u logičkom, matematičkom i iskustvenom, ali ne i u oblasti ideološkog, duhovnog. Pa ipak, usudio bih se reći da koreni tog mita leže u magijskom. Naime, objektivno je bilo ono što je istinito, ispravno, a u praktičnom smislu precizno. Objektivnost se odnosi na tačnost, a tačnost je upravo imperativ magijskog obreda. Kao takav, magijski obred nije improvizacija, nego ispunjavanje tačno određenih postupaka i radnji, kao u kakvom naučnom eksperimentu. Magija je u samoj svojoj suštini tehnika (setimo se izraza magijska tehnika). Bez određene tehnike nema tačnosti, odnosno nema magičnosti, dakle nema objektivnosti. Subjektivnost u magiji znači narušavanje ravnoteže između sila kojima se operiše i narušavanje ravnoteže u psihi magijskog operatora. Današnji simulakrum objektivnosti posledica je jedne besprizorne opšte atomizacije i fragmentacije. Idejna fragmentacija kao da proizilazi iz fragmentacije libida koje je u takvo stanje zapalo fragmentacijom ljudskog iskustva i uslovljavanjima, rastegnuto između očekivanja i mogućnosti. Tako imamo fragmentiranu percepciju, fragmentirano razumevanje, fragmentiranu svest, fragmentiranu internet rulju. Civilizaciju danas predvode objektizovani fragmenti obuhvaćeni ad hoc masovnim identifikacijama. Otud onaj apsurdni imperativ objektivnosti čija je priroda čisto kolokvijalna. Izlaz iz ovakvog sveopšteg ćorsokaka u neku ruku skopčan je sa svojevrsnom šok terapijom. Shvatite ovo u svim pravcima razumevanja.

Monday, January 29, 2018

Egzorcizam Velikog belog bratstva

"The True Order of the Rose Cross ascendeth into the heights even unto the Throne of God himself."
Izreka u ritualu stepena Adeptus Minor reda Zlatna zora
Svima nam je manje više poznat hrišćanski koncept sveca, kao izuzetnog čoveka, mučenika, koji i nakon što je preminuo, i dalje nekako radi na spasenju duša onih živih. Svetac je, u neku ruku, posrednik, između ljudi i Boga, neko ko, sa one strane vela postojanja, kao duh, i dalje bdije nad vernicima (zapravo, u sveci su hristijanizovani paganski bogovi pokrštenih naroda). Svetac ima svoj kult, svoje sakralne predmete, datum u verskom kalendaru itd. Ponekad se sveci određenim ljudima ukažu, na ovaj ili onaj način, pošalju poruku, pojave se u snu ili u viziji, i slično. To sve ima svoje uzore u kultu predaka sa kojima živi, održavajući njihov kult, komuniciraju i od kojih ponekad mogu dobiti pomoć. U tom smislu preci su nakon smrti prešli u red duhovnih bića. U istočnim tradicijama poznati su nam avatari, kao ovaploćenja određenih bogova ili posvećenika, asketa, koji su se odrekli najviše ravni i povremeno se inkarniraju ne bi li nastavili svoj altruistički rad na oslobađanju čovečanstva, odnosno zarobljenih ljudskih duša. To je oblik samožrtvovanja. 

No, vratimo se hrišćanstvu, tačnije specifičnom obliku hrišćanskog misticizma koji pretpostavlja postojanje tajanstvenog mističnog reda sačinjenog od skrivenih adepata svetla, koji i nakon smrti, nastavljaju svoj rad na duhovnom napretku i usavršavanju čovečanstva. Dakle, tu više nije reč o radu na spasenju pojedinaca, konkretnih vernika, odnosno potomaka, ili radu na zaštiti i materijalnom blagostanju istih, nego o radu koji podrazumeva i kolektivni duhovni napredak čovečanstva. Nije više reč o radu na privođenju bezbožnog čovečanstva nauku i veri Isusa Hrista, onako kako naučavaju legitimne crkve, nego načelno rad na prosvetljenju ljudi mimo, pa i protiv crkvenih doktrina i načina. Dakle, konačno dolazimo do ideje koja je pomerila fokus sa spasenja duše kroz Hrista, na duhovno usavršavanje, putem neposrednog odnosa čoveka sa Bogom, putem upražnjavanja određenih mističnih praksi, a uz tajanstvenu podršku mističnog tela oslobođenih adepata koji se povremeno manifestuju, i na ovom svetu regrutuju nove članove spoljašnjih inicijacijskih redova. Dakle, postoji tajna organizacija, bratstvo, mistični red, anonimnih i tajanstvenih oslobođenih adepata, odnosno majstora, koji iz duboke senke upravljaju vidljivim redovima i bratstvima posvećenika, organizovanih kao spoljašnji redovi tih unutrašnjih struktura. Ti majstori su slobodni da odu, napuste zemaljski plan, ali oni se svojom voljom vraćaju da pomažu čovečanstvu. Oni jesu slobodni, ali su svojevoljno potčinjeni zakonima materijalnog bitisanja radi boljitka ljudi (mesijanski sindrom). Po doktrini, oni pomažu drugima tako što usavršavaju sebe. Tako usavršeni, oni bivaju učitelji onih neusavršenih, a preko njih, odnosno preko spoljnih redova, jedan deo njihovog nauka odlazi u svet, među ljude, kako bi prosvećivao profane.  
Navod iz Zlatne zore kojim sam započeo ovaj tekst ukazuje da istinski rozenkrojcerski red, čiji je jedan od spoljnih oblika Zlatna zora, ima svoje duboke korene u unutrašnjem redu anonimnih adepata čiji nivo svesti odgovara supernalima, odnosno prvim trima sefirama Drveta života. Dakle, unutrašnji red je, shodno tome, sa druge strane vela postojojanja. U literaturi Zlatne zore pominju se trojica šefova, a koji odgovaraju ovoj simboličkoj predstavi. Oni su čak i imenovani kao Hugo Alverda (koji je živeo 576 godina), Francisko (umro u 495. godini života) i Elman Zata (463). Ovakva dugovečnost, ukoliko mit o tri šefa shvatimo doslovno, može biti protumačena time da su pomenuti adepti pronašli način da produže život. Dakle, oni su, iako u statusu oslobođenih adepata, svakog trenutka mogli da napuste zemaljsku ravan i vinu se u više planove, u slobodu - ipak ostali i radili na prosvećivanju i upućivanju drugih u bratstvo čiji koren doseže do Božjeg trona! Na poseban način oni učestvuju u vladanju čovečanstvom tako što uobličavaju suštinske trendove duha vremena. Oni usmeravaju ljudsko delovanje u svim oblastima. Njihova agenda je vekovna i nadilazi ljudski život. Pomenute ličnosti, bile stvarne ili ne, odražavaju tipski ideal anonimnog adepta. Helena Petrovna Blavatska nazvala ih je Velikim belim bratstvom. Shodno tome, svi oni čija je volja pomaganje čovečanstvu i rad na poboljšanju ljudi i sveta, postaju učenici ovih adepata ili mahatmi (po Blavatskoj), podvrgavajući se strogom treningu, vežbanju i pokori rada na samousavršavanju. Učenici to čine organizovani u spoljne redove, mistične ili okultne organizacije koje svoj autoritet i legitimitet temelje na kontaktu i prenosu moći i znanja od strane skrivenih majstora. Naravno, kako to uvek biva, mnogi učenici otpadnu, ali želeći da i dalje ostanu u igri, oni formiraju slične spoljne strukture i tako šire (samo)obmanu, koristeći se imenima, obredima, znacima i simbolima autentičnih spoljnih redova. Ne treba napominjati da takve lažne strukture završe u daljem raspadu ili ludilu njihovih članova i osnivača, koji onda zapadnu u stanje crnog brata (vidi: Mračna persona , Crni brat, čovek u crnom , Crno bratstvo i solarni simbolizam).
Šta bi rekao, recimo Kastanedin učitelj nagual Don Huan na sve to? Verovatno bi se nasmejao i tvrdio da je to majstorstvo i rad Velikog belog bratstva budalaština, neki oblik ugađanja sebi, kao što je, po njemu, to bila i uobičajena praksa starih vidovnjaka njegove loze u prošlosti drevnog Meksika. Nema nikakvog smisla da se oslobođeni adept, koji je postao majstor, i koji se toliko borio za postignuće vlastite slobode, vraća, te poput kakvog vampira, povremeno ukaže slepcima i podstiče osnivanje novih mistično-okultnih organizacija (koje se čestvo izvrgnu u ludilo pojedinaca ili čitavih grupa), šireći konfuziju, prodajući jednu te istu doktrinu u novim oblicima, a koja se često izvrgne u rukama ludaka i otpadnika? On je predao svoj život, ali se opet nekako vraća ne bi li pomogao onima koji su u stanju adeptstva ali nisu oslobođeni. On se vraća zbog drugih, u krajnjoj liniji zbog čovečanstva, zbog trajanja svoje inicijacijske loze među ljudima, koja, usavršavajući sebe, pomaže drugima. Sa druge strane, nagual kada jednom ode, on se više ne vraća. Zašto bi, pobogu on sa te pozicije brinuo o stanju jednog sveta koji je napustio? 

U čemu je još problem sa radom na boljitku, duhovnom napretku i usavršavanju čovečanstva kao celine? Pa u tome što ne postoji nikakvo čovečanstvo, jer ono predstavlja idelizovani i redukovani izraz raznorodnih entiteta i etniteta. I onda kada je ljudski rod u neku ruku bio jedinstveniji, to je bilo moguće jedino pod uslovom ukorenjenosti u posebne identitete. Ti posebni identiteti izraz su raznolikosti varijanti njihovih metafizičkih priroda koje imaju poreklo u jedinstvenoj ljudskoj metafizičkoj prirodi. Pomenute varijacije (postojeće, a i one iščezle) ukazuju na poreklo ljudskih vrsta. Dakle, ne kažem ljudska vrsta, nego ljudske vrste i podvrste u čijem temelju postojanja stoje posebni metafizički entiteti. Bogovi sveci pojedinih naroda se međusobno razlikuju. Suština i metafizički smisao pojedinih naroda se međusobno razlikuje. Ideja koja to želi da niveliše i nekako ujedini čovečanstvo oko jedne ideje, jednog puta je neprirodna i njene refleksije u ljudskoj svesti su razornije od pojedinačnih surevnjivosti pojedinih naroda. Univerzalizam kroz istoriju jača kako slabe identiteti pojedinačnih grupa u korist individualizma. Ishodište individualizma je univerzalizam, čovečanstvo čije su međusobne razlike minimalizovane. Tako se rad i motivacija Velikog belog bratstva, na materijalnom planu svakodnevne svesti, ovaploćuje kroz pojavu univerzalističkih ideologija i pogleda na svet kojim se potiru drevni tradicionalni oblici zajedništva srodnih grupa utemeljenih na genetskoj bliskosti, na srodnosti krvi i porekla za koje je vezan identitetski svetac, bog, totemska životinja, duh itd. Ljudi se danas uglavnom poistovećuju sa čovečanstvom, religijom, rasom ili nacijom, a ova poslednja je sekularni, ideološki, modernistički i izopačeni oblik prvobitne etničko-plemenske svesti koja je animistička i totemska, dakle magijska.

Rad za dobrobit onih koji su na nižoj lestvici duhovnog razvoja jeste nešto čega se protagonisti Božanske revolucije katastrofe gnušaju i smatraju uzvišenim oblikom duhovne izopačenosti. Jedini smisaoni rad nekog na višem nivou, recimo nekog ko se naziva oslobođenim adeptom, jeste u okviru inicijacijskog niza koje je sama moć ustanovila a duh obeležio. Nećemo raditi za dobrobit svih nego samo onih koji su odabrani, i to samo dok smo ovozemaljski prisutni, jer naši putevi su drugačiji. Ljubav nije zakon, niti su zakoni za sve, jer zakon ljubavi stvara veliku senku i podrazumeva neku vrstu samožrtvovanja te podstiče egoizam onih koji u svom očaju uvek rado prigrle nešto slatkorečivo što im pruža perspektivu višeg smisla (setimo se hrišćanskih misionara). Oslobođeni adept koji je postao majstor, ne odlazi tamo gde mu je mesto - u slobodu, nego se bolećivo vraća ovenčan ljubavlju, žrtvujući se zarad dobrobiti, unapređenja ili spasenja čovečanstva. Jedno je kada se ljudima ukaže kakav bog, donese zakone, poduči ih raznim veštinama i ustanovi društveni poredak, a povratci oslobođenih, da se tako izrazim, jesu jedan oblik izopačenosti na najvišem nivou. Otud je jedan od zadataka revolucionara božanske katastrofe zatvaranje zemaljskog plana za prisustvo i delovanje adepata, mahatmi Velikog belog bratstva. Da bi božanska revolucija katastrofe bila izvedena potrebno je izvršiti svojevrsni egzorcizam njihovog prisustva. Mrak mora biti potpun, a jedini nosioci sveltosti biće sami revolucionari.

Wednesday, January 24, 2018

Bitkoin kao Prometej digitalnog doba

Dixitque Deus: FIAT lux. Et facta est lux.
Tako na latinskom glasi citat trećeg stiha Knjige postanja u bibliji, sa naglaskom na FIAT (neka bude). U savremenom svetu izraz FIAT MONEY označava novac koji emituju centralne banke. Monetarna vlast, poput Boga, jednostavno kaže neka bude novac - i bi novac! Oni odštampaju lepo ukrašen komad hartije i to proglase novcem. Međutim, kako veći deo novčane mase ne čini štampani i kovani novac, nego digitalni, vrhovna monetarna vlast generiše nekakve digitalne informacije i to proglasi novcem. Setimo se kako je u Italiji bio ismejan Marko Polo nakon povratka iz Kine, tvrdnjama da je lepo ukrašen komad kineske hartije koji je držao u ruci vredniji od zlatnika koji su njegovim sagovornicima zveckali u kesama. Zapravo, veći deo novca je iluzija, ne postoji stvarno, iako se tim novcem mogu kupovati konkretna dobra i usluge. Na delu je, dakle, opšti konsenzus da su ti elektronski zapisi koje emituju centralne banke sredstva plaćanja, te da jedino pomenute institucije imaju monopol nad emitovanjem sredstava plaćanja. Centralne vlasti su u tom smislu poput kakvog boga, ali ne bilo kojeg, nego upravo poput Boga monoteizma. One su poput zvezda, jedine koje imaju pravo, od Boga dato, da emituju novac, baš kao što zvezde emituju svetlost. Zvezde emituju fotone a banke elektrone - bez kojih - u oba slučaja, manje ili više, nema života. To je temelj današnjeg sveta - konsenzus o novcu, bilo da je taj konsenzus dobrovoljno postignut ili silom nametnut. 

Ukidanjem zlatnog standarda sedamdesetih godina XX veka, otklonjena je i poslednja prepreka bezgraničnoj despotskoj vlasti fiat novca, koji je tada poludeo od moći i krenuo da se neumereno umnožava, držeći se za klizavi teren finansijske, ekonomske i političke moći vodećih država sveta, pre svega SAD, čija je glavna izlučevina - dolar, postala poput svetskog božanstva. Od trenutka odvezivanja fiat novca od zlatnog standarda broj stanovnika planete se značajno uvećao, pa ipak ne u tolikoj meri koliko je novčana masa porasla (vidi: Doba Vodolije i svetski socijalizam). Takvo stanje stvari je izraz suštinskog mračnjaštva vremena u kome živimo koje karakteriše težnja elita za neograničenom moći. Poremećeno stanje stvari vidljivo je u procesu nastajanja fiat novca, a to je ex-nihilo (iz ništa ili ni iz čega), aklamacijom, upravo onako kako biblijski Bog stvara svetlost. Tako se gospodari novca igraju Boga, besprizornom imitacijom.

Pojava bitkoina kao decentralizovane digitalne valute deluje poput prometejske revolucije, luciferijanske pobune protiv despotskog Boga ili mesijanskog antinomijskog delovanja protiv etabliranog sveštenstva i njegovih zakona, poput delovanja Hrista protiv fariseja i sadukeja. Bitkoin je u tom smislu Lucifer-Prometej-Hrist, oblik revolucionarne avangarde protiv svetske monetarne oligarhije izražene i ovaploćene u odnosima monopola fiat novca. Bitkoin je, poput mesije, otvorio vrata novim kriptovalutama, na užas bogova fiat novca. Duh blokčejna je izašao iz boce i porodio nove izazivače svetskoj hegemoniji. Vreme je za fazu solve, kojom bi se otklonio smrtonosni grč coagula fiat emisije. Smisao fiat novca više nije povećanje opšteg blagostanja naroda, nije u službi života već smrti i patnje. Hegemonistički novac povređuje ljude, prirodu, životinje, ekosistem. U pitanju je jedna otrovna klipotična iluzija. I zato kada protivnici kriptovaluta zavape da je to prevara, da to nije novac, da je reč o samozvanom novcu, logično se nameće pitanje a kako nije prevara i digitalni novac koji emituju centralne banke? Oni prosto pohranjuju neke podatke na serverima i tvrde kako su ti podaci izraz nekakvog novca koji u stvarnosti ne postoji. Nema ga čak ni u papiru, a kamo li u zlatu ili nekoj drugoj vrednosti. Zašto je fiat digitalni novac centralnih banaka - novac, a tehnološki superiorniji blokčejn novac nije novac!? Pa novac je ono što mi kontrolišemo i šta označimo da je novac a ne nešto što je van naše kontrole - glasio bi odgovor. Takav stav je izraz jedne opasno akumulirane uzurpatorske i krajnje reakcionarne moći koja je izgubila svaku legitimnost. Reč je isključivo o kontroli i ni o čemu drugom. Otud je blokčejn novac izraz prve prave svetske alterglobalizacijske pobune. Tehnologija bitkoina je poput zlatnog standarda kojeg fiat valute nemaju. Nemaju ni tehnologiju, ni standard već samo hegemonističke sheme i monopolske mehanizme utvrđene u jednom duboko poremećenom, nepravednom, nelegitimnom i destruktivnom društvenom i pravno-ekonomskom poretku. Bitkoin je poput zlata, ali u digitalnom smislu, pre svega jer je njegova količina ograničena, ali ga je jednostavnije i jeftinije nabaviti, transportovati i čuvati, a može se deliti u bezbroj decimala. Otud nije pitanje ko stoji iza bitkoina, nego šta stoji. To je isto kao kada bi pitali ko stoji iza zlata? To pitanje je nesvesni (i izdresirani) izraz poimanja odnosa moći, jer iza fiat novca ne stoji ništa nego stoji neko.

Naravno, mogao bi neko zavapiti da bi napretkom kriptovaluta u svetu nastao haos. Ali, zar već nemamo haos? Zar ne živimo u krizi? Zar ne živimo u nenormalno nagomilanim dugovima koji su, izgleda, glavno dostignuće postmodernog kapitalizma? Nisu li onda u tom svetlu kriptovalute izraz socijalizacije kapitalizma koji se oteo od stvarnosti i od većine čovečanstva i postao jedna represivna sila oličena u privilegijama za odabrane, u kamatama, dugovima, deložacijama, izvršiteljima, uterivačima, ucenjivačima, obmanama, negativnim kamatnim stopama na depozit, politici štednje (zapravo odricanja) itd? Ukoliko neko misli da je bitkoin oruđe kriminalaca, valja podsetiti da se glavni promet droge, opasnih materija, oružja, kao i svih oblika kriminala odvija fiat novcem. Isto tako i kada je u pitanju utaja poreza i iznošenje novca u poreske rajeve. Država i društvo su mnogo više oštećeni manipulacijama fiat novcem nego netransparentnošću i eventualnom zloupotrebom, kao i izbegavanjem poreza pomoću bitkoina i kriptovaluta. Ljudi će, naravno, koristiti kriptovalute za mahinacije, ali mnogo toga bi se dalo regulisati. Recimo, meni pada napamet kako bi bilo humano da države podstiču razvoj i jačanje kriptovaluta, pa i da one same učestvuju u tome, da se izvrši diverzifikacija sredstava platnog prometa. U tom smislu vlasti bi mogle pribeći poreskom oslobođenju u trajanju od recimo pet godina, dok se tokovi kriptovaluta malo ne ustale, a porezi bi se mogli naplatiti na alternativne načine, recimo u procesorskoj moći računara, u samoj kriptovaluti, ne kada se ona negde gomila (to je štednja) ili kada se njome spekuliše, nego onda kada se pretvara u konkretnu materijalnu vrednost. Država bi mogla ljudima podeliti jake računare i edukovati ljude kako da rudare ili se bave trgovinom kriptovalutama. Ona bi sama mogla emitovati kriptovalutu ili više njih, kao što to već rade pojedine države. Naravno, ovo su više retorička pitanja i predlozi, jer dobro znamo i koji su razlozi da se upravo ne krene tim putem već da se u početku ismevaju a potom kriminalizuju svi koji učestvuju u stvaranju i prometu kriptovaluta. 

Neko bi mogao reći da kriptovalute predstavljaju agens konačnog razvlašćivanja suvereniteta, budući da nacionalnu državu lišavaju ekskluzivnosti emisije novca. Međutim, taj bi argument mogao imati smisla ukoliko bi suverena država u naše vreme zaista i postojala. Danas više ne postoji država u klasičnom smislu, jer osnovni preduslov njenog postojanja jeste suverenitet. Na prste se mogu prebrojati zaista suverene države. Međutim, ono što postoji jeste čitava mreža institucija koje predstavljaju mešavinu nacionalnih i nadnacionalnih tela i mehanizama čija je svrha upodobljavanje lokalnog globalnim potrebama. Institucije države nalaze se u funkciji nadnacionalnih i globalnih organizacija, mreža i institucija, koje su premrežile svaki segment života i razvlastile svaki oblik suverenosti. Institucije države su u tom smislu domaće tkivo u službi stranog tela koje je prisutno – da se izrazim – u obliku markera za monitoring i korekciju. Kao takva, država nije zainteresovana za borbu protiv bilo čega osim onog što direktno ugrožava interese nosilaca lokalne vlasti ili globalnog programa koje lokalni akteri sprovode. Dakle, desuverenizovana država nema i ne može imati nikakvih šansi protiv bilo čega, pa otud lišiti je ekskluzivnog prava emisije novca (to je već učinjeno u okviru evrozone, ali na maligan način - u korist većeg centralnog entiteta) zapravo predstavlja negaciju negacije, odnosno emancipaciju i resuverenizaciju njenih građana.

I za kraj, ne zaboravimo - bitkoin je softver, a softver je, kako su nam to već pokazale velike korporacije poput Majkrosofta - novac! Ako je novac ono što oni proizvode zašto onda bitkoin isto tako ne bi bio novac? I ukoliko je moguće da postoji decentralizovani novac, zašto bi onda bilo nemoguće da postoji decentralizovana država ili decentralizovana globalizacija?

Sunday, January 14, 2018

Magični kvadrati - kameja Meseca

Magični kvadrati, odnosno kameje, predstavljaju geometrijsko-numerički izraz ezoteričnih priroda tradicionalno pripisanih planetama, a to su Saturn, Jupiter, Mars, Venera, Merkur, kao i Sunce i Mesec, koji su u drevnim astro-magijskim i religijskim doktrinama imale status planeta. Svaka od njih predstavlja univerzum iz perspektive određene planetarne prirode. Na primer, priroda Saturna predstavljena je kvadratom od devet polja označenih brojevima, poređanih u tri reda i tri kolone, tako da zbir brojeva svake kolone i svakog reda, kao i zbir dijagonala uvek bude isti (u tom slučaju 15). I tako za svaku planetarnu prirodu. Obično se kameje koriste za iscrtavanje sigila koji imaju svoju upotrebu u magijskim operacijama ili za izradu za talismana. O tome ima mnogo podataka na internetu i literaturi, pa se time ne bih ovde bavio, nego ću ukratko preći preko poznatih stvari a zadržaću se na onome što nije očigledno.
Shema 1 - planetarni kvadrati - kameje
Najveći broj Saturnove kameje je 9, što označava stazu slova tet na dijagramu Drveta života i tarot arkanu Strast/Snaga. Ujedno, to ukazuje na domet Saturnove kameje izraženo u terminima kabale. U svom delokrugu ona predstavlja univerzum do nivoa uravnoteženja Levog i Desnog stuba Drveta života, odnosno marcijalnog Geburaha i jovialnog Heseda, a što je izraženo upravo stazom slova tet

Sledeća u nizu, kameja Jupitera, sadrži sve brojeve do broja 16, a pojedinačno to je slovo jod, čija je vrednost 10. Jod je slovo staze koja povezuje Hesed sa solarnim Tifaretom, središnjom sefirom Drveta života. U tarotu, slovu jod odgovara karta Pustinjak. 

Kameja Marsa završava se brojem 25, dok je slovo sa najvećom brojčanom vrednošću koje ona sadrži kap - 20. Staza kap povezuje Hesed sa venuzijanskim Necahom. U tarotu to je karta Točak sreće. 

Dalje, najveći broj Kameje Sunca je 36, odnosno slovo lamed - 30. Lamedu pripada staza koja povezuje Geburah i Tifaret, i tarot arkana Pravda/Ravnoteža. 

Kameja Venere završava se brojem 49, dakle slovo mem - 40, odnosno karta Obešeni čovek, staza koja povezuje Geburah sa merkurovskim Hodom. 

Najveći broj Merkurove kameje je 64, odnosno slovo samek - 60, karta Veština/Umerenost, staza koja povezuje Tifaret i lunarni Jesod.

I poslednja u nizu, kameja Meseca, završava brojem 81, što daje slovo peh - 80, karta Kula, odnosno staza koja povezuje Necah i Hod. 

I ukratko da sumiram, kameja Saturna dopire do Marsa, kameja Jupitera do Sunca, kameja Marsa do Venere, kameja Sunca do Sunca, kameja Venere do Merkura, kameja Merkura do Meseca, dok kameja Meseca završava iznad same sebe, ali nema domet do Zemlje. U tarot simbolizmu, Kameja Saturna određena je kartom Strast/Snaga, kameja Jupitera Pustinjakom, kameja Marsa Točkom sreće, kameja Sunca Pravdom/Ravnotežom, kameja Venere Obešenim čovekom, kameja Merkura Veštinom/Umerenošću, a kameja Meseca Kulom. Ono što je očigledno, jeste da sistem kameja ne sadrži brojeve koji su ekvivalentni stazama / arkanama nižim od slova peh

Sada očekujem od čitaoca da upotrebi moć imaginacije kako bi mogao pratiti moje dalje izlaganje. U trodimenzionalnoj predstavi, čitava shema kameja je poput zigurata od sedam spratova koji odgovaraju po jednoj planeti. Svako polje sadržano u kamejama može biti predstavljeno kao posebna soba, što znači da univerzum sedam planeta sadrži 280 soba, odnosno po 10 soba za svaku mesečevu fazu, kojih ima 28. Tako uticaj sedam planeta biva podeljen na po deset jedinica za svaki lunarni dan. Na priloženoj shemi 2, vidimo kako mesečeve faze korespondiraju sa mikrokosmosom. Prva faza punjenja Meseca, odnosno novi Mesec pa do polovine, počinje od temena (čakra sahasrara) i zaključno sa osmom fazom dolazi do srca (čakra anahata). Druga faza punjenja, od polovine do uštapa, počinje od srca i zaključno sa fazom 15 dolazi do nivoa čakre muladare. Treća faza, odnosno opadanje, od muladare penje se naviše do faze 22, odnosno srca - anahate. Četvrta  i završna faza dolazi nazad do temena glave, odnosno čakre sahasrara. Kabalistički, mlada mesečina u punjenju, izvire iz Ketera, i kako raste, ide levom stranom čoveka (na dijagramu Drveta života to je Desni stub), da bi se pri uštapu, mikrokosmička lunarna putanja našla u sefiri Malkut. Opadanje Meseca predstavlja uzdizanje desnom stranom čoveka (Levi stub). To veoma podseća na meditaciju kruženja svetlosne struje koja predstavlja korak dalje nakon vežbe Srednjeg stuba, datog u kurikulumu Zlatne zore. Ovde uviđamo značajnu kosmičku simboliku izraženu dijagramom Drveta života, na kome Levi i Desni stub, kao elementi Drveta spoznaje dobra i zla, predstavljaju Mesec u opadanju, odnosno u punjenju. U tom smislu Levi stub (desna strana čoveka) je opadajući Mesec, odnosno sila koja ide odozdo ka gore, dok je Desni stub (leva strana čoveka) - Mesec u rastu, odnosno sila koja ide odozgo ka dole. Tako na osnovu lunarne faze možemo biti svesni gde se tačno na našoj mikrokosmičkoj mapi nalazi Mesec. Sada je jasno zašto je pun Mesec povezan sa fenomenom likantropije, jer se uštap poklapa sa čakrom muladarom
Shema 2 - mikrokosmička putanja Mesečevih faza
Razlog zbog kojeg sam napravio digresiju sa Mesečevim fazama i njihovom mikrokosmičkom orbitom leži u mojoj nameri da osvetlim još neke aspekte prirode planetarnih kameja, počevši od najveće, lunarne kameje. Obratite sada pažnju na nju u shemi 1. U njenom središtu je broj 41, koji predstavlja oblik ekspanzije broja 5, koji se nalazi u centru Saturnove kameje. Dakle, u središtu ove dve kameje imamo pentagram. Broj 41 jeste mem-alef, odnosno Obešeni čovek i Luda. Kombinacija njihovog značenja je dvojaka. To su dva majčinska slova kabale te označavaju elemente Vodu i Vazduh. Tako u tome možemo videti duh nad primordijalnim vodama, odraz duha u ogledalu vode, refleksiju najviše mudrosti ali i odraz ludila, vode zaborava. U lunarnoj kameji, iznad broja 41 nalazi se njen najveći broj - 81, a tik središta smešten je ulazni broj kameje - 1. Ulaz, izlaz i centar lunarne kameje su praktično jedan do drugoga. Takođe, čitava ta kolona brojeva u sebi sadrži broj jedan, odnosno slovo alef, (čiji hebrejski glif označava simbolizam dvostrukosti i podseća na oznaku za procente % ili slovo N). Ta središnja kolona predstavlja vertikalni krak lunarnog krsta i deli kameju na dve jednake polovine - levu i desnu, što odgovara dvema osnovnim fazama Mesečevog ciklusa. Svi brojevi desno od te osnovne ose pripadaju fazama opadanja, dok ovi levo označavaju period punjenja. Horizontalni krak tog krsta deli brojeve lunarne kameje na gorenje i donje: gornje - kada je Mesečev disk većim delom svoje površine pod senkom, bilo da raste ili opada, i donje - kada je Mesečev disk većim delom svoje površine osvetljen. Donji desni kvadrant lunarne kameje jeste Mesec u opadanju nakon uštapa do polovine (faze od 15 do 22) i ima prirodu vatrenog elementa. Gornji desni kvadrant označava faze od 22 do 28, od polovine do mladine te ima prirodu vodenog elementa. Gornji levi kvadrat jeste mladina u punjenju do prve polovine (faze 1 do 8), vazdušni element. Donji levi kvadrat je od prve polovine do uštapa (faze 8 do 15). Kao što vidimo, tok lunarnih faza u kameji Meseca ima smer nasuprot kretanja kazaljke na satu.

Primetićemo da su svi brojevi centralnog krsta lunarne kameje neparni i mogu biti svedeni na proste brojeve čime dobijamo sledeći niz: 384951627, što jeste niz brojeva od 1 do 9, samo u drugačijem redosledu. Njihov zbir daje broj 45, što istovremeno predstavlja i zbir svih brojeva kameje Saturna. Time dolazimo do još jedne podudarnosti između kvadrata Saturna i Meseca, prve i poslednje kameje. Lunarni krst stoga ima zbir 90, izraženo prostim brojevima, dok njihova puna vrednost iznosi 369, odnosno 738, kada saberemo vrednost oba kraka krsta. U osnovi svih tih brojeva nalazi se kabalistički broj lunarne sfere - 9. Broj 369 je vrednost imena mesečevog duha - Hasmodaja. 

Obratite sada pažnju na donji desni deo kameje Meseca, fokusirajući se na oblik koji obrazuju sledećih pet brojeva: 53, 3, 43, 75, 35. Na istom položaju u preostala tri kvadranta videćete da neparni brojevi zauzimaju isti takav položaj u L obliku. To je, primetićete ugao od 90 stepeni. Dakle, imamo krst formiran od neparnih brojeva, a onda i četiri L, takođe formirana od neparnih brojeva, a što asocira na srpski simbol krsta sa četiri ocila. Međutim, tu ima još jedan detalj, jer su četiri broja u samim uglovima lunarne kameje takođe neparni. Sada slika rasporeda svih neparnih brojeva u lunarnom kvadratu daje krst sa polumesecom i zvezdom u svakom kvadrantu. To podseća na tradicionalni Mesečev pečat, ali daje drugačiju perspektivu.
Takođe, ono što je karakteristično za lunarnu kameju jeste da dijagonala brojeva koja ide od donjeg levog ugla ka gornjem desnom, izražena u prostim brojevima daje niz od devet petica. To je dijagonala petice. Nasuprot njoj je dijagonala od 1 do 9, naravno, izraženo prostim brojevima. Broj pet koji se ovde pojavljuje povezan je sa prirodom Geburaha, odnosno Marsa, a što ima veze sa snagom. U kabali, bog Meseca je Snažni, Svemoćni, Šadaj, bog života. Ime lunarne sefire na Drvetu života je Jesod, što se prevodi kao temelj. Mesec je stoga temelj čitave konstrukcije Drveta, a što podseća na antičkog Atlasa ili egipatskog boga Šu koji pridržava nebo (vidi znak Theoricus stepena Zlatne zore).
Vidi slično: Mesec, zvezde i mikrokosmos

Sunday, January 7, 2018

Mračna persona

Mračna persona u ovom tekstu nije shvaćena kao psihološki već pre svega kao magijski entitet. To znači da ću o tom fenomenu ovde govoriti sa stajališta iskustva a ne umovanja. O tom iskustvu sada mogu da govorim, jer to vreme je odavno prošlo. Konstelacije koje su formirale događaj koji ću opisati odavno su iščilele tako da ne mogu uticati ni na moju prošlost niti na budućnost. Nakon svega, srećan sam što sam još uvek živ, pri zdravoj pameti i što mi je, kao utešna nagrada, dozvoljeno da pišem na ovom blogu. 

Pre više od dvedeset godina, posredstvom jednog čoveka, meni je dostavljen neobičan predmet. U žargonu bi se reklo predmet moći. Tada sam bio mlad, ljubopitljiv, naivan, ali i skeptičan. Čovek koji je poslužio kao kanal da do mene dopre uticaj određene moći, tokom predavanja tog predmeta u moje ruke, rekao je da to nije običan nož te da je pripadao jednom izopačenom, ali veoma moćnom čoveku koji je tim nožem počinio nebrojena ritualna ubistva. Svi ti zločini bili su u službi zazivanja demonskih sila. Pre nego što nastavim dalje sa pripovedanjem, zanimaće vas otkud ja u jednoj takvoj situaciji? Na žalost, tu ću morati da vas razočaram, jer nemam načina niti volje da to objašnjavam, ali osećam da bi čitaoci mogli izraziti skepsu prema celoj ovoj priči. Ili ja izmišljam, ili je neko manipulisao sa mnom. Moram priznati da i nakon malo više od dve decenije i ja sam imam slična pitanja i sumnje. Jesam li ja sve to umislio? I da li je neko zaista manipulisao sa mnom? Više ne mogu biti siguran da li se to zaista desilo, ali znam šta sam zapisao u mom dnevniku iz tog vremena, a ovaj tekst je parafraza mog izvornog zapisa.

Dakle, čovek mi je, predajući mi taj zlokobni nož, naglasio da je u pitanju ozbiljan test moje ličnosti i discipline te bi moj zadatak bio čuvanje noža i ništa više. Bio je sav umotan u nekakav kanap, ali mu je vrh oštrice bio izložen, kao i balčak. Rekao mi je da je nož pripadao čoveku koji je bio posvećen mračnim silama te da je nabijen strašnom i zlokobnom energijom. Izričito mi je naglasio da je taj predmet kod mene samo u svrhu posmatranja i čuvanja i da nipošto ne smem da odvežem kanap kojim je mračna energija noža na neki način svezana, niti da na bilo koji način koristim nož. Ukazao mi je na poseban oblik koji su zaista jedinstveni čvorovi formirali. U pitanju je bio svojevrsni pečat kojim je nož zapečaćen. I naravno, kao što možete pretpostaviti, moja mladost, ludost i glupost su prekršili ta pravila. U početku sam ga samo držao u ruci i već nakon kratkog vremena obuzela me je snažna strast da skinem kanape te da povereni mi predmet sagledam u celosti. Kako me je ipak bilo strah, ne od noža, spram čije moći sam suprotstavio moju poslovičnu sumnjičavost, nego od čoveka koji mi je nož poverio, neko vreme sam se uzdržavao. No, iskušenje je bilo preveliko. Moje mentalne psine našle su izgovor koji bi konačno razoružao sve ograde i ohrabrile me da učinim tačno ono što je moje srce htelo. Pomislio sam kako su reči upozorenja i date instrukcije samo trik te da se od mene zapravo očekuje da uradim suprotno. Uostalom, zašto mi je poveren takav predmet samo da ga povremeno posmatram zavezanog, malo držim u ruci a onda odložim u fijoku? Besmislica! Novac je da se troši a moć je da se koristi! - Urlali su moji unutrašnji glasovi. Ukratko, kako nisam bio sposoban da raspertlam složene čvorove, ja sam skalpelom presekao slojeve kanapa a nož je turobno zasjajio pred mojim očima. Njegova starost bila je očigledna, ali to mu je davalo poseban oreol. Bio je predivan, ali veoma jednostavan, a na balčaku je bila urezana svastika. Oh, mein Gott

Te noći sam se napio, poneo nož sa sobom u noćni život, pušio travu, progutao sličicu, osećao se moćno, fantastično, okružen privlačnim društvom. Moje pijanstvo je polako prelazilo u bahatost i ludilo, vitlao sam nožem, prizivao sva moguća demonska imena koje sam znao ili sam ista automatski izmišljao, improvizovao mračne rituale samo da bih fascinirao gotičarke. Dakle, hajde što sam prekršio osnovno pravilo koje mi je tajanstveni čovek naložio, nego sam isprofanisao čitavu stvar izlažući je pogledu i dodirima nepozvanih. Međutim, unutrašnji demon mi je šaptao da upravo time činim pravu stvar. Vratio sam se kući pred zoru i zaspao sa nožem posađenim na grudima, stiskajući ga obema rukama. Odmah sam utonuo u san, i to san bez sna. Međutim, dešavanja su tada krenula...

Iz sna me je trgnula zvonjava telefona. Rekoh, ko me sada uznemirava!? Nije valjda opet onaj kreten? Tih dana me je neko uporno zivkao u sitan sat i duboko disao, pa sam i taj poziv povezao sa tom budaletinom koju nikada nisam otkrio, mada me je terorisao neko vreme. Ne ispuštajući nož iz ruku, nervozno sam ustao i podigao slušalicu. Tišina. Na moje drčno halo niko nije odgovarao. Ponovio sam to još par puta i u jednom trenutku okrenuo sam se prema krevetu i zaprepastio se videvši sebe kako ležim na leđima sa nožem na grudima. Onda se telefon ponovo oglasio a ja sam se opet probudio, ovoga puta našavši se u krevetu, naravno, sa nožem u rukama. Naglo sam okrenuo glavu prema telefonu, i dalje ležavši u krevetu, spazivši crnu nerazgovetnu priliku kako u mraku stoji pored telefona. Šok je bio potpun, istovremeno sam posmatrao sebe kako ležim na krevetu i onog drugog senovitog sebe kako stojim pored telefona. Zatvorio sam oči i probudio se, telefon je uporno zvonio. Lagano sam ustao, one mračne prilike nije bilo, zateturao se do telefona, podigao slušalicu, ali sa druge strane slušalice čulo se samo disanje. Sa jezom sam se okrenuo prema krevetu, ali krevet je bio prazan. Dobro je, pomislio sam. Spustio sam slušalicu, isključio telefon iz zida i vratio se nazad opet utonuvši u san bez sna.  
Sutradan je na prvi pogled sve bilo u redu, ali kako je dan odmicao ja više nisam bio isti. Neke strašne misli su se svom silinom sručile na mene. U kratkom roku upao sam u strašnu depresiju. Treću noć nakon toga bio sam rešen da izvršim samoubistvo. Toliko je bio jak taj čudni nevidljivi pritisak da mi je bilo nemoguće nastaviti život. Pogodilo se da te večeri bude pun mesec. Uzeo sam nož i otišao na jedno malo pusto uzvišenje iznad grada rešen da njime presečem sebi vrat. Usput sam naišao na poveći čopor pasa koji je besno lajao na mene, ali začudo nisu smeli da mi priđu. Bilo mi je sasvim svejedno. Bio sam potpuno otupeo na život, strahove i bilo kakvo uzbuđenje ili izazov koji se mogao isprečiti mojoj nameri. Sve što sam želeo bila je smrt. Uspeo sam se na brdo i stajao u tišini posmatrajući svetla grada kao da se opraštam. Stavio sam sebi nož pod grlo i za trenutak, samo za trenutak, poželeo sam da se oprostim i od sjajne mesečine koja je te večeri dijabolično sjajila nad niskostima zemaljskim. U tom trenutku obuzela me je nestvarna tišina kupajući me čudnovatom svetlošću koja kao da je šuštala. Upravo me je to šuštanje prenulo u poslednjem trenutku. Iznenada sam postao svestan a senka kao da je za trenutak popustila stisak nad mojim pomračenim umom. Srce mi je divljački udaralo, naročito kada sam, dvadesetak metara dalje, primetio onu senovitu priliku kako mi se odlučnim korakom približava, a čije je kretanje izazivalo šuštanje visoke trave. Nagon se u meni probudio a moj unutrašnji glas zapovedio mi je da bežim. Munjevito i bez osvrtanja sjurio sam niz brdo i dokopao se prvih gradskih ulica.

Sutradan se pojavio čovek koji mi je dao nož, izričito ga tražeći natrag. Videvši potrgane kanape, rekao mi je da ta stvar nije za mene te da ja nisam dostojan da budem njegov čuvar. Drage volje predao sam mu nož. Više ga nikada u životu nisam video, ali ni takav nož, niti njemu sličan, više nisam mogao pronaći, makar na slikama. Zanimljivo je i to da je osoba koja me je sa tim tajanstvenim čudnim čovekom spojila, nedugo nakon toga izgubila život u saobraćajnoj nesreći. Tako je presečena svaka nit koja bi me mogla povezivati i sa nožem i sa onim koji mi je nož za kratko posudio. Ipak, bio sam zadovoljan. Nije moja volja da budem nečiji rizničar, niti da ostavim kosti na brdu gde je sada niklo posve novo naselje, debelim slojem betona prekrivši jedno tajanstveno svetilište da ga dugo, dugo, ako ikada uopšte, neko nađe.

Nakon svega ovog ostaje pitanje šta se desilo sa senovitom prikazom? Ono što mogu reći jeste da je ona tu negde, budući da je sastavni, mada odeljeni deo mog bića. Mračna persona, kao fenomen, kabalistički rečeno, pripada svetu klipota, ljuštura. Ona nosi drugačiji oblik svesti i jeste deo čoveka, ali taj deo je skriven i nekako otuđen. Taj deo, u neku ruku predstavlja mikrokosmos u klipotskoj ravni. Svaka osoba koja je mikrokosmos, a ne u ljudskom obličju inkarnirani elemental, poseduje mračnu personu. Tokom života većina ljudi je nikada ne osvesti, a kada se to desi onda nastaje horor. Pa ipak, pre ili kasnije, bavljenje okultnim iziskuje evokaciju i susret sa njom, odnosno sa mračnim sobom. Taj susret, jednom započet, zapravo nikada ne prestaje, jer inicira neku vrstu borbe između, da kažem, nadsvesti i svesti mračne persone oko kontrole nad celokupnošću bića. Tzv standardna svest ljudskog bića tog procesa obično nije svesna, jer se odvija na dubljem nivou, ali do nje dopire eho te unutrašnje borbe. Ukoliko je čovek, odnosno njegova standardna, tj niža svest, povezana sa svojom višom svešću, onda u suštini i nije problem staviti svest mračne persone pod kontrolu, čime se uspostavlja jedna mikrokosmička hijerarhija. Međutim, ukoliko niža svest nije povezana sa višom, a pritom je mračna persona probuđena, velika je verovatnoća da će to završiti ludilom ili smrću, što sam imao prilike i sam da iskusim. Treća mogućnost je da se čovek nekako konsoliduje u ludilu tako što će svest mračne persone nadvladati nižu svest, odsekavši je od više svesti. Takvo stanje sam ranije na ovom blogu nazvao čovekom u crnom, što predstavlja vrhunac razvoja tzv crnog brata. Takav čovek može delovati i živeti sasvim normalno u odnosu na spoljni svet. Drugi ljudi gotovo ništa neće primetiti, osim što bi oni osetljiviji mogli imati određeni osećaj u vezi takve osobe, strah, odbojnost ili privlačnost. Međutim, za okultiste bi bilo bolje da od takve osobe beže kao od kuge, jer u suprotnom veoma lako mogu da se nađu u njenoj vlasti.

Friday, January 5, 2018

Magijsko-mitski koreni rasizma

"Also it shall here suffice to say that thou shalt make a distinction between the Four-handed race (quadrumana, Apes and monkeys) which be midway between Man and Beast and other animals. For they be neither the one or the other, but are the fallen and debased result of a most ancient magical effect to formulate a material and immediate link between the human and animal microcosms. This is elsewhere treated of, and it shall here be sufficient to say that they are not an ascent, from the beast unto Man, but a mistaken magical fall from a man unto a beast. Anciently they were a terrible power upon this planet, as then having more of the man then of the animal, whereas now they have more of the animal than of Man. The ancient traditions of their primal conditions are preserved unto this day in the legends of ogres and, in certain records, canibalism and its rites."(Israel Regardie, The Golden Dawn, The 6th Edition, Llewellyn Worldwide, Woodbury, MN, USA, 1989, page 110)  
U ovoj, za mentalitet XX i XXI veka, nečuvenoj izjavi, Izrael Regardije, naglašava jedan drevni stav i verovanje koje stoji nasuprot danas uvreženom evolucionističkom shvatanju darvinizma o poreklu vrsta. Shodno tome, nisu čovekoliki majmuni izraz prirodnog preobražaja iz nižih u viši evolucijski nivo, nego predstavljaju degenerisani ostatak magijskog pada, odnosno neuspeh njihovog formiranja kao mikrokosmosa. Tako uči doktrina poznatog okultnog reda Zlatna zora. Naravno, nisu to smislili Meters i njegovi okultni kompanjoni iz vremena viktorijanske Engleske, gde je ovaj red ponikao, već taj detalj vuče mnogo dublje poreklo u rozenkrojcerskim doktrinama, koje potiču iz mediteranskog sveta, a koji je pre mogao da sreće i promišlja fenomen majmuna nego ljudi iz tmurnih evropskih meridijana gde majmuna nema. O razlozima zbog kojih je došlo do degradacije majmuna u pomenutoj knjizi nema više detalja. Ta priča o majmunima kao neuspelim ljudima, odnosno ljudolikim mikrokosmičkim prirodama, podseća i na Tolkinove Orke, koji su proizvod degenerišućeg delovanja mračnih magijskih sila. Orci su, poput majmuna i drugih zveri, podložniji magijskom zaposedanju od strane jačih volja, kao i od strane demonskih sila (ovo o podložnosti zveri nalazimo isto u literaturi Zlatne zore). Kod Alistera Krolija zanimljiv je jedan citat o Hanumanu, čime osvetljavamo jedno gledište tik pored prethodnog:
„Hinduska zamisao Merkura, Hanuman, majmunoliki bog, strahovito je degradiranje. U njegovom kultu ne može se naći nijedan od viših vidova simbola. Izgleda da je glavni cilj njegovih adepata bio stvaranje privremene inkarnacije boga time što su žene iz plemena svake godine slane u džunglu. Ne nalazimo ni jednu jedinu legendu koju bi krasila dubina ili produhovljenost. Izvesno je da je Hanuman jedva nešto više od Totovog Majmuna.” (Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996, Beograd, str 79)
Iz ovde date Krolijeve perspektive, kult Hanumana je već sam po sebi izraz degradacije, nekakva krajnje iskrivljena slika koja karikaturalno svedoči o nekadašnjoj istini mikrokosmičkog stanja one grane čovečanstva čiji su potomci današnji majmuni. Ove refleksije o poreklu majmuna imaju svoje pandane i u promišljanju porekla i aktuelnog stanja određenih rasa, naroda ili grupa naroda, pa u tome možemo potražiti i koren onog što se u moderno vreme naziva rasizmom. Moderni rasizam je u tom smislu iskrivljeni, ideološki, vulgarni i materijalistički izraz drevnih shvatanja čiji je koren u mitu. Te bezmalo apodiktičke tvrdnje iz literature Zlatne zore o majmunima imaju svoje pandane u nekim drugim tvrdnjama, poreklom iz sličnog miljea o ljudskim rasama, kako ovim postojećim, tako i o izumrlim. Ostajući i dalje na terenu Indije, valja se podsetiti i kako je Elifas Levi opisivao njen narod, kulturu i religiju (delimičan citat):
"We are told by Kabalistic tradition that India was peopled by the descendants of Cain, and thither at a later period migrated the descendants of Abraham and keturah; in any case it is, above all others, the country of Goetia and illusionary wonders. Black Magic has been perpetuated therein, as well as the original traditions of fratricide imposed by the powerful on the weak... It may be said of India that she is the wise mother of all idolatries. The dogmas of her gymnosophist would be keys of highest wisdom if they did not open more easily the gates leading to degradation and death... But the root of its tree seems to have been devoured by the infernal serpent... One is conscious that Shiva is the apotheosis of Cain, but there is nothing in all this mythology which recalls the mildness of Abel... It was from the false Kabalism of India that the Gnostics borrowed their reveries - by turns horrible and obscene; it is also Indian Magic, manifesting on the threshold of the occult sciences with a thousand deformities..." (Eliphas Levi, The History of Magic, William Rider & Son, 1913, page 64-65, translated by Arthur Edward Waite)
U shvatanju Elifasa Levija očitava se rasistički koren poimanja Indusa kao dijaboličnih, podljudskih i prokletih Kainovih potomaka. Pa ako je već reč o ljudima čijeg je pretka Bog biblije prokleo, kakvi bi onda njegovi potomci i njihovi kultovi mogli biti? Osim toga, Levi nije mogao niti je hteo da se distancira od svog katoličkog pogleda na svet koji je provukao kroz okultizam i ezoteriju.
Jedan od jasnih izvora tvrdnji i stavova, koji se danas smatraju rasističkim, nalazimo u samoj bibliji, odnosno u Starom zavetu. Setimo se priče o Nojevim sinovima, Semu, Jafetu i Hamu kao rodonačelnicima tri rasne grupacije: semitskog tipa, evropskog i afričkog. Biblijska priča kaže sledeće:
„Noje poče obrađivati zemlju i posadi vinograd. I napi se vina, opi se, i otkri se usred svog šatora. Ham, otac Hananaca vide golotinju svog oca i kaza to dvojici svoje braće napolju. Tada Sem i Jafet uzeše ogrtač i staviše ga na svoja ramena, i idući natraške pokriše njim golotinju svoga oca, i kako je njihovo lice bilo okrenuto na drugu stranu, nisu videli golotinju svoga oca. Kad se Noje otrezni, dozna šta mu je mlađi sin učinio, i reče: Proklet neka je Hanan i slugama braće svoje, sluga da je! I još reče: Blagosloven da je Jahve Bog Semov, a Hanan da je sluga njihov! Da raširi bog Jafeta, da u šatorima Semovim živi, a Hanan da je sluga njihov!” Postanje 9:20-27
Navodno zbog sagrešenja njihovog oca Afrikanci su postali bestidni, nisu nosili odeću i kažnjeni su tako što su postali sluge i robovi potomcima druge dvojice braće. Jedno od ezoterijskih tumačenja Hamovog prekršaja jeste u tome što je Ham zapravo profanisao očeve misterije, razotkrivši i ne poštujući tajne unutrašnjeg kulta. Naravno, ovo je poslužilo kao dobra isprika za pravdanje kasnijeg etničkog čišćenja Hananaca od strane Izraelita i zaposedanje hananske zemlje, kao i trgovinu i držanje robova. Dakle, robovlasništvo je bogougodno ukoliko su robovi potomci Hama, na čije je potomstvo, Božji čovek Noje, bacio kletvu. Sve ovo podseća i na mormonsko tumačenje porekla ljudi obojene kože čiju je bezbožnost Bog kaznio poružnjavanjem i tamnjenjem boje njihove kože. Takođe, kad smo već kod Noja, podsetimo se da je biblijski Bog uništio prvi naraštaj čovečanstva jer se ovaj izopačio. Dakle, izvor rasizma je u drevnoj magijsko-religijskoj i mitskoj svesti, a rasistička ideologija je samo sekularna i vulgarna refleksija onoga što je u davnini bilo neupitna činjenica. Ta činjenica ima svoje utemeljenje u mitskom i magijskom, a ne u predrasudama. Mitsko i magijsko je iskustveno a predrasude su izraz neutemeljene pretpostavke. Međutim, priroda mitskog i magijskog iskustva je posve drugačija od onog što nazivamo objektivnim iskustvom. Današnji ljudi uglavnom nemaju mitsku i magijsku svest, ali elementi te svesti i dalje žive u profanom i vulgarnom, te krajnje redukovanom obliku karakterističnom za eru vladavine razuma. Jedan od banalnih primera rasizma jeste onaj ispoljen prema Jevrejima, a koji je utemeljen na njihovom odbacivanju jednog Jevrejina kojeg su kasnije na Bliskom istoku i u Evropi prigrlili kao svog boga. Ta vrsta rasizma nije mitsko-magijska, ali je verska te Jevreje interpretira kao dijaboličan antihrišćanski - kako bi Hitler rekao - agens rastvaranja: hrišćanskog i Evropskog morala (i rasne čistote). To hrišćansko i antisemitsko gađenje možemo uporediti sa gađenjem starozavetnih proroka spram bogova i običaja mnogobožačkih naroda koji su boravili u okruženju biblijskog izabranog naroda. Neko slično gađenje imaju muslimani prema bezbožnoj kulturi današnjeg sekularnog Zapada. To sve ima svoje verske, ideološke i socijalne uzroke, pa je otud banalno, jer nema dublje ezoterijsko utemeljenje. Rasna teorija u ezoterijskom smislu ipak zahvata dublje od one verske ili ideološke, i nije nužno negativna i mrzilačka kao što su to verske, sekularno-ideološke i darvinističke teorije.  

Ovde bih upotrebio jednu malu digresiju u pogledu jedne veoma dobro poznate simbolike bliske nam istorije kako bih osvetlio u istorijskom smislu skorašnje raspakivanje tog mita. Naime, u okviru magijskog sistema Zlatne zore, znak stepena zelatora, koji odgovara desetoj sefiri Drveta života - Malkut (kraljevstvo), u suštini jeste isti onaj kojim su nacisti pozdravljali svoga Firera. Naravno, samo ta činjenica ne bi bila dovoljna za povlačenje bilo kakve paralele, jer taj isti pozdrav koristili su i stari Rimljani. Međutim, simbol stepena zelatora jeste kukasti krst, doduše suprotnog smera od onog koji su koristili nacisti. Pa ipak, teško je odoleti utisku nekog ko u predočenoj pozi (odnosi se, između ostalog, i na egipatskog drevnog boga Seta) stoji pred imaginarnom svastikom. Neko je, dakle, nacističku ritualnu ikonografiju obogatio ovim, u suštini, prizivnim znakom sile. Neko je našao za shodno da upravo ovaj znak, kao i simbol svastike, postavi u ulogu ključnog simboličkog detalja jednog genocidnog političko-ideološkog pokreta, čija je pojava i uspeh, kao i pad, fenomen istorijski munjevite brzine. Taj neko možda ima ili nema neposredne veze sa britanskom Zlatnom zorom (ili njenim derivatima), ali ono što možemo pretpostaviti jeste njihov zajednički (nemački) izvor koji je u Evropu utemeljio jednu doktrinu čije je poreklo bliskoistočno, kabalističko i egipatsko. Ta doktrina je imala svoja pozitivna i negativna ovaploćenja, ali joj ne možemo sporiti sveobuhvatni uticaj na oblikovanje istorije Evrope i evropskog uticaja na svet u poslednjih 500-600 godina. Ona je, između ostalog, i majka onog što u moderno vreme znamo kao rasizam. Ta magijska struja i dalje postoji i teče kroz nekoliko rukavaca, od kojih su neki potpuno iscrpljeni, neki benigni a neki pak maligni. Hoću reći da, sedamdesetak godina nakon Aušvica i Jasenovca, podzemne sile koje su na okultan način uzrokovale pojavu ovih i ovakvih imena užasa i smrti, još uvek nisu nestale sa istorijske scene.
U tekstu Evropa kao Zapad, parafrazirao sam ezoterijsku rasnu teoriju Rudolfa Štajnera: 
Rudolf Štajner je, govoreći o ezoterijskoj pozadini nastanka ljudskih rasa, na sledeći način povezao osnovne pojmove. Ja je povezano sa krvlju. Astralno telo je saobrazno nervnom sistemu i procesu mišljenja. Etarsko telo je u vezi sa žlezdama i osećanjima, dok je fizičko telo u korelaciji sa htenjem. Ljudske rasne tipove podelio je na sedam celina, te svakoj pridodao određenu planetarnu prirodu. Negroidi pripadaju Merkuru koji na njih deluje putem žlezda i etarskog (solarnog) tela. Oni su, dakle, solarno-merkurovski tip. Malajski tip južne Azije pripada Veneri koja na njegov nervni sistem deluje putem disanja i astralnog (lunarnog) tela, što znači da su venuzijansko-lunarni. Mongoloidni narodi pripadaju Marsu koji putem krvi deluje kroz njihovo Ja. Isto što važi za Mongoloide, važi i za Semite, s tom razlikom što je kod Semita izražena i lunarna komponenta. Kavkazoidi pripadaju Jupiteru, koja na njihov nervni sistem deluje putem čula i astralnog tela. Dakle, kavkazoidi su jovialno-lunarni, dok su recimo antički Grci imali istaknutu i solarnu komponentu preko toga. Naposletku, imamo tzv crvenu rasu, odnosno stanovnike američkog kontinenta koji pripadaju Saturnu, a koji na njih deluje putem žlezda i etarskog tela, što ih čini solarno-saturnskim tipom ljudi. 
Ideja povezivanja ljudskih rasa sa planetarnim prirodama ukazuje na ono što je i Dimitrije Mitrinović rekao, da svaka rasa tokom svoje istorije mora doći do svoje suštine. Štajnerova analogija planetarnih priroda sa ljudskim rasama je jedan od vidova te suštine. U tom smislu, ljudi pretežno evropskog porekla, oličenje svoje prirode i rasne suštine trebaju tražiti u jovialnim analogijama. Jupiter je njihov bog, kao što je Mars bog semitskih naroda itd. U tom smislu, svaki narod, svaka grupa naroda ili rasna grupacija, što je dalje od svoje ezoterijski utemeljene prirode, to je očiglednija njihova fizička, mentalna, duhovna i kulturna degradacija. Ukoliko nam neki narod ili zajednica danas deluju primitivno, to je zato što predstavlja degenerisani ostatak nekada razvijene kulture, a ne karika zaostala u razvoju iz divljaštva ka civilizovanom čovečanstvu (to bi bio izraz nekakvog darvinističkog, materijalističkog i vulgarnog rasizma). Dakle, ovo je samo primer rasne teorije zasnovane ne na naučnim i pozitivističkim, nego pre svega na shvatanjima koja imaju svoje utemeljenje u ezoterijskom. U suštini to i nije nikakva rasna teorija nego uzgredno tumačenje porekla rasa u skladu sa pravilima okultne nauke u jednom ključu interpretacije. Ako je nešto ezoterijsko, magijsko i mitsko ne mora i nužno biti loše, niti na magijsko-mitskom temelju zasnovana rasna teorija automatski vodi u rasizam shvaćen u današnjem smislu. U rasističkoj ideologiji pitanje rase je centralno, što u mitsko-magijskom pogledu na svet nije slučaj. Podsetimo se, rasizam je postignuće modernih vremena. Rasizam je ideologija, a ne prosto gađenje, strah, mržnja ili prezir prema nekom drugačijem. Prezir, mržnja, strah i gađenje su oduvek postojali, ali rasizam je tumačenje istorije, politike i uopšte društvene stvarnosti idejom rase koja se u rasnim teorijama postavlja kao osnovna determinanta. Rasistička ideologija eksploatiše pomenuti sklop osećanja i senzibiliteta. Očevi rasističke ideologije su poreklom iz bivših kolonijalnih sila. Nasuprot tome, drevna shvatanja o rasama i narodima su nešto drugo i baziraju se na magijskom pogledu na svet.